„Горски вијенац“ на кинеском: Специјално издање ремек-дјела у дрвету и кожи

Једно од најатрактивнијих издања на овогодишњем сајму књига у Београду био је Његошев „Горски вијенац“ – на кинеском језику. У специјалној опреми, у дрвету и кожи, дјело су објавили подгорички издавачи „Унирекс“ (поводом 50 година постојања) и „Унирекс група“, а преводилац је кинески стручњак за језик Бај Ји Кун.

– Ово велико дјело заслужује да га превођењем на кинески представимо пријатељском народу и да га на тај начин упознамо са минулим временима, у којима се наш народ нашао, борећи се за сопствене моралне вриједности, поштовање културе и традиције – каже писац предговора др Наталија Брајковић.

Превод „Горског вијенца“ на кинески језик изузетно је интересантан за истраживање са лингвистичког и културолошког аспекта, сматра др Јелена Стјепчевић, синолог, стручни сарадник на издању.

– Преводилац кинеском читаоцу приближава историјски контекст, појашњавајући посебно сваку личност и битне догађаје који се помињу – казала је Стјепчевићева за Новости.

Према њеном мишљењу, разумијевање стихова „Горског вијенца“ захтјева солидна знања из религије, филозофије, етнографије и историје:

– Превод је често прилагођаван кинеском говорном подручју на начин да је у културолошком смислу близак тамошњем читаоцу, што се огледа у одабиру појмова дубоко укоријењених у њиховој митологији и културологији.

Као примхер за то Јелена Стјепчевић наводи ријечи владике Данила „виђи врага су седам бињишах“ гдје је превод на кинески језик „погледај грозног отровног змаја“:

– Змај је тотем са највећом магијском снагом у Кини и појављује се у преводу овог дјела уз напомену и објашњење преводиоца. Лик бабе, коју испитује кнез Јанко, на кинеском језику је преведен као вјештица, јер се овај кинески карактер везује за појам шаманизма, односно шамана, који је у уској вези са оснивањем првих култура на подручју Кине, закључила је она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: