Господар и његове слуге

Пише: Мишо Вујовић

„Пучина је једна стока грдна добре душе кад јој ребра пучу“
П.П.Његош

Време није демантовало ову дијагнозу премудрог песника и господара Црне Горе, потврђујући да смо се једино декоративно осавременили, прагматично усавршили и добрим делом лишили „превазиђених” постулата стварања мита чија експлоатација још траје, али на један апсурдан и неаутентичан начин.

Коментаришући неку од претходних колумни, виспрени читалац ме је подсетио на мудрост да “сваки народ има власт какву заслужује“.

„Каква раја такви господари“, опет опомиње народ, уписујући у књигу колективног памћења „да је власт од Бога дата или као казна или као награда народу“. Ако пођемо од чињенице да је и “Христово стадо било малено“, да су се неки од најоданијих у судњем часу од њега одрицали, неки га проказали, да неправда и крупан капитал владају светом, да је добро злом притиснуто, да “сила Бога не моли”, биће нам и јасније стање растаканог и системски убијаног народног духа у Црној Гори, измештеној из своје стварности или боље речено дислоцираној из сопствене суштине. Руку на срце, читав српски корпус, ма где живео, био је духовно тлачен али и склон суверену и чврстој руци.

Црногорци су у свему предњачили, носећи на барјацима слободе и лојалност господару. Али су знали и да припрете у ретким тренуцима. Обично не због самовоље господареве већ због образа. Као када је војвода Петар Вукотић са петсто наоружаних Чевљана и Бјелица бануо на Цетиње и приморао младог књаза Николу да поштује договор и ожени његову кћерку Милену.

Књаз Данило није страдао због суровости и репресија које је спроводио, покушавајући да устроји систем и од неукротивих племена створи државу, већ због личне увреде породици свога убице Тодора Кадића који је бранећи част своје сестре лишио живота првог световног владара из лозе Петровића. У Црној Гори не само што је нестала граница моралне угрожености већ обожавање диктатора прелази у колективни мазохизам огромног броја поданика.

Данас је непристојно са било ког становишта бранити власт нарочито у трабант државама, где је демократија пригушено светло средњовековних бордела, људска права срозана на просечну плату грађанина од пар стотина евра, а ампутација достојанства и ректални алпинизам једина стаза ка успеху.
Такође је апсурдно коментарисати мотиве за одбрану режима политичко-интересних и криминално- клептоманских кланова, или добро ухлебљених намештеника у систему „један џеп за партију, други џеп за фамилију“.

Та структура, добрим делом, без обзира на јавно манифестоване ставове и прврженост вођи, једино је емотивно везана за новац и каријеру. Интересантно је да су због деобе и стицања плена међусобно подељени до располућености. Али сваки напад на било ког припадника тих партијских или лоповских кланова сабија им редове, те хомогено наступају као јединствена одбрамбена целина, потискујући више него уочљиве међусобне анимозитете.

Други ешалон одбране су носиоци туђих мишљења, обично дубоко инволвирани у сферу послова од јавног интереса, где добро наплаћују своје ставове транспарентно артикулисане кроз јавну лојалност вољеном вођи.

Трећа одбрамбена линија обожавалаца лика и дела „спаситеља народа и државе“ су скупљачи перја или чувари континуитета. Они су најбројнија структура, теренски активисти, свевидеће очи и уши партије, добре слуге а зли господари. Верни су до прве слабости господареве када их хвата грозничава паника због инстинкта за преживљавањем. Њихова способност трансформације превазилази већину гмизаваца склоних камуфлажи. Ова група прелетачевића има невероватну адаптабилност у разним ситуацијама, а због теренских опсервација и капацитета да на разне начине анимирају бираче потребни су свакој власти.

Четврта група су пензионери и социјално најугроженији грађани чији ментални коњуктивитис није лако објаснити са рационалног становишта. Њихова лојалност вољеном вођи наследна је особина масе да се сврстава на страну јачег, што учвршћује климаво самопоуздање и елиминише инфериорност губитничке мањине пропагандно стигматизоване као непријатељи државе. Ово потврђује и одговор на питање једног опозиционог лидера упућено деведесетих становнику Ваљева: „Зашто не гласате за СПО?“ – „Гласаћемо за вас када будете на власти“.

Нови ешалон одбране режима настао ширењем интернета су такозвани ботови или људи без лица, чији задатак је да својим коментарима, блоговима, колумнама или освртима на разне теме, пласирају по власт афирмативне информације, сучељавају ставове са режимским опонентима и тако стварају привид да већина грађана подржава политику владајућих структура.

Део ових интернет фанатика животни смисао налази у одбрани вредносног система који прокламује режим. Такве индивидуе, одликују се вулгарношћу својственој сеоским алапачама и кукавицама без интегритета и достојанства. Монтенегринска мржња према свему што носи српски префикс најизраженија је код креатура оптерећених недостатком “чистокрвног” црногорства или другим фелеричним интервалом оскудног породичног педигреа.

Категорију људи потиснутих или видљивих фрустрација присутних у свим структурама вршилаца или симпатизера власти, свакако не треба потцењивати као задњу линију Господареве одбране. Они су спремни на све и Господар на њих рачуна у одсудном окршају за одбрану својине зване држава.

Он зна шта је маса и давно је свештио како се њоме управља. Његове пруге, поред два главна, увек су за манервисање, поседовале по три слепа колосека са довољно капацитета да приме и дезоријентишу незадовољство. Ниједна берза на свету није боље проценила вредност робе од господаревог шацометра за пучину. Ако не обесмисли протесте, неким новим државним ударом, масовним хапшењем или фабриковањем терористичког напада, то још није употребљено у одбрани власти, сукобиће ионако посвађане грађане, на чијим међусобним анимозитетима и поделама већ деценијама столује. Једни су одани држави по разним интересним линијама други су угрожени, понижени и обесправљени.

Господарева смена није само промена једног политичког, вредносног, економског и криминогеног система већ одбрана последњих трзаја достојанства Црне Горе и свих њених грађана, ма како се осећали, коме припадали, којим језиком говорили и ком се Богу молили.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: