Господин Никшић и „Божији човјек“: „Духовна премијера“ пред одушевљеном публиком у Никшићком позоришту

„Човек је као неки живи фотографски апарат који снимајући свет чулима и срцем и душом, свим бићем осећа да је свет не само непрекидан него и бескрајан филм драматичних изненађења“ (о. Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, 1953).

Синоћ је у препуној сали Никшићког позоришта одржана премијера филма „Божији човјек“ редитељке Јелене Поповић који говори о животу великог православног светитеља, Светог Нектарија Егинског.

Публика је била одушевљена, а у очима већине присутних могле су се видјети сузе, али оно што ће ову премијеру, сигурно истицати, поред маестралног филма, била је, на самом крају, величанствена тишина, након више дугих аплауза, којом су наградили филм, режисерку Јелену Поповић и о. Слободана Бобана Јокића.

Као да је публика и након пројекције „остала у филму“, и онај подразумјевани жагор, који настане након неког сличног догађаја, изостао је, јер сви присутни у сали, чини се осјећали су божијег човјека у себи.

По завршетку филма публици су се обратили архијерејски намјесник никшићки, протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић и редитељка Јелена Поповић.

„Премијера овог филма је баш вечерас у Никшићу због два духовна горостаса, два духовна близанца Светог Василија Острошког и Светог Нектарија Егинског“, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић након премијере филма „Божији човјек“:

„Ево нас у граду Светог Василија гдје се налази велелепни храм Светог Василија. Такође у граду Светог Василија прави се први храм посвећен Светом Нектарију и то је велики благослов прије свега нашег владике Јоаникија, садашњег митрополита и покојног митрополита Амфилохија и оно што је најбитније са благословом сестринства и игуманије манастира Светог Нектарија са Егине. По њиховом благослову у темељима нашег храма смо уградили камење које смо донијели са Егине из манастира Светог Нектарија.

„Морам рећи да се та црква не гради од моје плате као што је Свети Некратије градио манастир од своје плате, али се гради од плата многих људи и добрих људи који осјећају то као свој дом као своју цркву и што се кроз њу изграђују“.

Отац Бобан је изрази наду, да ће се ако Бог да на празник Светог Некратија Егинског 22. новембра служити и прва света литургију у недовршеном храму.

Он је објаснио како је дошло до тога да баш премијера филма Божији човјек у Црној Гори буде у Никшићу.

„Био сам у Острогу на дежурству, и чуо сам да отац Стефан и отац Матеј знају Јелену и имају њен број телефона, а ја сам покушавао да ступим у контакт са њом. Био сам код Свеца, и у том тренутку није било гужве, за чудо неко, иако је било љето. Улази отац Матеј, љуби ћивот и даје ми цедуљицу, и одлази у тишини. Ја отварам цедуљицу и пише „Јелена филм и број телефона“. Касније сам послао поруку Јелени и рекао да нигдје друго не би требало да буде премијера филма већ у Никшићу и да дође. После пола сата ме је назвала и рекла „опростите то је била моја жеља, а не Ваша“, рекао је отац Бобан.

О. Бобан је по сопственом признању, био под јаким утиском филма, и казао, да филм треба да нам буде водиља и да нас све прати благослов Светог Василија и Светог Нектарија.

Редитељка филма Јелена Поповић захвалила се свима који су дошли да погледају филм и истакла да је баш њена жеља била да премијера буде код Светог Василија Острошког и веома је захвална због тога.

„Мени је ово мјесто јако драго, јер моји родитељи вуку корјене из Црне Горе, а Свети Василије је јако близу моме срцу. Остварење филма „Божији човјек“ веома је везано за мога оца Драгољуба који је био прогнан правде ради и који је носио свој крст достојанствено до краја живота. Он није био црквен човјек, али једном приликом ја сам започела ту тему и покушала сам да му предложим да би била добра идеја да он човјек који има записане Божије заповијести у срцу би требало да иде у цркву и зашто не иде у цркву. Сјећам се тога дана када смо поменули Светог Василија Острошког и да би требало да оде под Острог. Прошло је 10 година од тога разговора и моји родитељи нијесу ишли под Острог, ја сам се молила за то и то је била моја једина жеља. И онда 2010. године одједном мој отац је рекао мојој мами ајде да идемо под Острог, мама се зачудила . А он је рекао ми треба да идемо под Острог јер је то жеља моје ћерке. Они су отишли, посјетили су Манастир и поклонили се Свецу и мој отац који је био најбољи грађевинских инжењер у свом времену и гледајући Горњи Манастир рекао „ово није могао човјек да сагради, да нијесам дошао овамо не бих вјеровао, а сада вјерујем“. То је била последња посјета мог оца Црној Гори јер следећег љета мој отац је преминуо на дан Светог Јована Шангајског“, рекла је Поповић, преноси њено обраћање портал „Српске новине“.

„Оно што желим да кажем јесте да је истина, да Бог много воли људе и да су му много мили они који страдају правде ради. Ми смо у филму видјели да је Свети Нектарије цијелог свог живота страдао правде ради. И не само за вријеме свог овоземаљског живота, него и после смрти“.

Редитељка је испричала одушевљеној публици у Никшићу, дешавања на Светој Гори, пред само канонизацију Светог Нектара.

„Наиме, 1961. године прије канонизације кажу да је било доста сукоба јер поред толико чуда које је чинио, било је сукоба, да ли треба да га прогласе Свецем. Онда су одлучили да се смире на Светој Гори и да одаберу три игумана који ће три дана да посте и да се моле. У та три дана Свети Нектарије се приказао тројици игумана, и казао им „у праву сте можда нијесам био велики теолог и аскета, али сам био прогнан Христа ради“. Након тога без двојбе, он је проглашен за Свеца“, завшрила је редитељка, и након тога је уследио дуги аплауз одушевљене публике у Никшићком позоришту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: