Господо издајници, широко вам поље

Пише: Јован Лакићевић

Некад се издаја земље сматрала највећим злочином. И унапријед се знало каква ће бити казна.
Данас је издаја отаџбине постала веома уносно, профитабилно, такорећи – престижно занимање!
Најављени Закон о агентурама у Црној Гори и Србији, којим би се ова бесрамна и штеточинска работа колико-толико сузбила, сторниран је прије него што је ушао у скупштинску процедуру.
Занимљиво је да је у Црној Шуми, тамошњи ресорни министар, чије је име и презиме подједнако безначајно (Ернад Суљевић) у суочавању посланика са министрима, рекао дословце: „За невладине организације биће новца, а што се тиче најављеног Закона о агентурама, то неће проћи, док сам ја министар!“
Ријеч је о особи из Бошњачке странке, за коју нико није чуо прије него је постао министар, из партије која се недавно придружила побједницима потоњих избора, а која, поново, има више министара него посланика у Парламенту ! Ја сам му у једном тексту, који се негдје загубио, пожелио да му мандат што краће траје!
Можда је прилика да се подсјетимо да је Небојша Медојевић, као посланик, означио предсједника Скупштине ЦГ, чувеног Рања, као агента сестринске ЦИАе, а да овај уопште није реаговао!
Шеф црногорске БИАе, извјесни Кажанегра, уопште није крио да је агент ЦИА!
Најзад, извјесна особа, по презимену Симијановић, дошла је под Острог, након побједничких избора из августа 2020., представљајући се као агент ЦИА из Швајцарске (!), да каже почившем Мирополиту и другима да у новој Влади никако не могу бити побједнички представници Демократског фронта! ( Ни до данас нијесам успио да сазнам ко га је тамо довео!)
Прилика је, такође, да кажем, да ми господин Небојша Медојевић веома фали, и у Влади и у Скупштини. Ријеч је о човјеку с којим се у почетку његове политичке каријере ни у чему нијесам слагао. Почев од тзв. похода на Дубровник, који је био уставна обавеза о супростављању разбијања заједничке државе, па до усвајања Поглавниковог и Рањовог антисрпског Устава!
Након тога, и господин Медојевић и његов ПзП, учинили су много на постизању и одржању националног помирења. Али, још више на покушају ликвидације мафијашко коруптивне, издајничке хидре, која је, нажалост, тек начета.
Жао ми је што господин Небојша Медојевић, са референцама сјајног познаваоца геополитике, доследног и храброг борца против криминала, корупције и сваковрсних злочина минуле власти , није добио одговарајућу и заслужену изборну подршку! Да је остао, макар у Парламенту, вјерујем да се Црна Шума не би бесконачно мрцварила са тзв четвртом граном власти, која је остала неосвојива тврђава минулог мафијашког и злочиначког режима. Један радикални Leks specijalis, темељно би почистио кадрове, вјерне Шверцу (дувана и дрога) и Господару! А без таквих резова, несвитање ће у Црној Шуми потрајати…

Што се, пак, Србије тиче, веома ми је била индиктативна реакција српског предсјеника, АВ. Када га је неко од моји колега новинара недавно питао шта мисли о најављеном Закону о агентурама,ј кратко је одговорио – да тог Закона неће бити! Накнадно смо сазнали и то од предлагача Закона, замјеника предсједника српске Владе, Александра Вулина, у име Покрета социјалиста, „да је ријеч о ставу америчког Стејт департмана…“
Сад, коначно, знамо ко се том науму супроставља. Одлазећа америчка администрација, и њен, такође одлазећи, амбасадор у Београду, противе се се усвајању Закона у Србији, кога су САД усвојиле прије 86 година?! Ту памет не помаже…
То је, несумњиво, једна од „контри“ новоизабраном предсједнику, којих је у овим данима „међувлашћа“ баш превише. Али не знам зашто би овај гест о забрани Закона у процедури одлазећег америчког амбасадора, кога злобници називају колонијалним управником Србије у покушају, било како обавезивао Србију!
Морам да признам да ме је реакција Предсједника Србије, благо речено – зачудила. Нарочито у суочавању са чињеницом, коју је сам Предсједник поменуо – да је у последње четири године у Србију пристигло 426 милиона долара преко тзв невладиних организација, односно агентура, за рушење актуелне власти. И да је на том „послу“ ангажовано више страних агенција, укључујући и наше непосредно окружење.
Очекивано именовање агентурних актера је изостало. Претпостављам из „дипломатских разлога“.
Не бих, у овом часу, када је нападнута, не само актуелна власт, него и држава и кад нам је заиста неопходно јединство, да постављам сувишна питања, рецимо, попут оног: ко су оберлажови, а ко партнери, па потом пријатељи, које, вјерујем збуњује, и саме чланове владајуће странке.
Не могу, рецимо, да схватим , да је сторнирање Закона о агентурама, којим би се Србија ослободила својеврсне колонијалне окупације, у којој смо, са извјесним варијацијама, од ПЕТОГ октобра двије хиљадите, све до ових дана, чин тзв реалполитике.
Поготово ако се зна да је изабрани предсједник САД Доналд Трамп најавио укидање тзв невладиних организација ( било да су ЦИАине, Сорошове, Рокфелерове, Фулбрајтове, или не знам све чије) односно, укидање обојених револуција као таквих односно радикалним промјенама. (од којих је ова у Србији поново на сцени!) широм Планете.
Господо савјетници АВ, бојим се да сте нешто преспавали!
Чини се да ова најновија „обојена револуција“, која је у току, није усмјерена на елиминацију Предсједника Србије, која је, иначе, у постојећем „односу снага“ у Србији неизводљива, већ на његово преговарачко слабљење у сусрет новим геополитичким приликама, односно – радикалним промјенама.
Поновићу још једном на овом Порталу да је у Србији регистровано 42 хиљаде тзв невладиних организација, од којих је бар 40 хиљада антивладиних и антисрпских. И да до краја банализујем ствари: помножите овај број са бројем, рецимо, 3, чланова споменутих „агенција“, „института“, „центара“ и слично, па ће се добити бројка од 120 хиљада „протестаната“, спремних и плаћених да се појаве на улицама на знак налогодаваца у сваком повољном тренутку!
У Црној Гори је таквих организација – 10 хиљада, што уопште није занемарљива бројка. Али тамо бар засад не мое се очекивати обојена револуција, пошто је ријеч о протекторату којим „суверено“ управљају три западне амбасаде, односно њихове обавјештајне агентуре.
Својеврстан је парадокс да се, захваљујући претходно наметнутом законодавству, у обје дражаве, ове НВО финансирају из државних буџета! Као да им је мало новца из иностраних фондова. Невјероватно!
Не могу да у овој прилици не поменем „случај Грузије“, која је, упркос озбиљним пријетњама „обојене ревполуције“, успјела да овај закон о агентурама усвоји и донесе. РФ је то урадила прије неколико година. Србија и Црна Гора, видјели смо, на то ће још причекати. Послије Јовањдана, 20. јануара, ствари ће нам постати јасније.
До тада, господо издајници – широко вам поље! На руку вам иде и околност да су чланови Кривичног закона о издаји земље, избрисани, у Србији прије 20 година, а у Црној Шуми, након одвајања, нијесу, колико знам, ни уписани! Издајници су се на вријеме обезбиједили!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: