Говор за памћење: Овако је на Видовдан 1916. године говорио Владика Николај Велимировић у катедрали Светог Павла у Лондону
1 min read
Владика Николај Велимировић
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење.
„Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.
Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би дана, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно.
Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.
Где су? Изгинули бранећи Европу.
Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.“
Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
И овај бриљантни говор, најумнијег међу Србима након С.Саве, показује колико и најбоље срочене, или изговорене бесједе немају ефекта, ако се казују – глувима! Јер, енглеска политика према Србији и Србима била је, не само србомрзачка, него по намјерама и чињењу – истребљивачка. И тада, као и у Карађорђево вријеме, дакле, 100 година раније, као и данас, сто година касније!
Зато бих више волио да је отац Дарко цитирао ону једну реченицу из једног од говора Св. Владике, такође из Лондона, као поуку Србима за сва времена: „Да није Њемаца, ви бисте, Енглези, били наши највећи непријатељи!“
Усудио сам се, уз велико извињење Св, Владици у некој прилици да кажем: „Драги и многопоштовани Владико, они и са Њемцима и без њих то свакако јесу!“
Ni manjeg naroda ni veće opasnosti po imperije koje polomiše svoje kosti o našu duhovnu snagu i volju , Turska ,Nemačka , Austrougarska…, pamte oni to dobro , zato nam tako i vraćaju , ali dok je Majke Rusije , biće i nas !
Trebalo je odavno jos u 13om veku propustiti Turke i muslimane da mirno prodju i udare na francusku nemacku austriju madjarsku italiju. To bi obe strane oslabilo a nas ojacalo gledano na duge staze. Ne bi bilo ni hitlera ni prvog ni drugog svetskog rata a Srbija bi imala 50- 60 miliona stanovnika
Sveti Nas Vladiko, Nikolaju Velimirovicu….
Radije Cemo sa TOBOM u TVOM NEBESKOM HODU….
U Pravicnosti Rijeci Koje ne Poznaju Prolaznost Vremena….
Zivjeti Ovaj Jedan Mali i „Ogranicen“ Zivot…. Prkosni….
NEGO ZUDJETI ZA NJIHOVE „BOGATE, A PRAZNE HRAMOVE“….
Njihovi prazni hramovi su sada puni, a nasi…Voleo bih da si ziveo u to vreme i da je tvoja lobanja uzidana u nisku kulu. Svaki dan bih ti odavao pocast. U ratovima ginu najbolji, a ludake ni neprijatelj ne dira. Samo napred braco ‚‚u slavu za cast otadzbine…‚‚. Sto bi ovi nasi rekli ‚‚Ima nas‚‚…jos koji.
I sta smo dobili od saveznickih zemalja zapadne Evrope? Veoma malo pomoci a mnogo odmaganja. Dobili smo Kraljevinu Srba-pobednika, Hrvata-izdajnika, i Slovenaca-neodredjenih. Dobili smo politicare i duhovne vodje,koji su podrzavali i sprovodili odluke Berlinskog kongresa 1878. Stvaranje novih nacija na stetu Srbije, polako zanemarivanje naseg pisma itd. Zatim dobijamo Tita, Jasenovac, konc. logore za decu, stvaranja pokrajina na jednoj strani i prosirenja Hrvatske na drugoj. Novi ustav, gradjanski rat i ostatak bliske istorije uz neizvestnu buducnost. Zasto nam se sve ovo desava? Ja verujem, zbog pomoci zapada. Retko su nam pomagali, kada su to znacajno cinili , tada nam je najteze bilo. Ovaj govor nam kazuje toliko mnogo. Ko smo ,sta smo, nase muke stradanja i nasu nadu. Sta se desilo u tih 105 godina od tog Vidovdan-a?Zasto se i dalje mucimo kao narod? Odgovor je vrlo prost. Skoro sve nase vodje su postavljene od strane zapada da sluze zapadnim interesima, koji ce trajati sve do naseg nestanka. To im je cilj. Da li ce im se cilj ostvariti i Srbske zemlje naseliti islamistima iz arapskih zemalja , zajedno sa siptarima, zavisi od nas samih. Prvi , a i jedini korak je okrenuti se ka istoku, zaboravi put u EU i reci; ?(poziv pametnim ljudima da kazu kako do : teritorijalnog integriteta , jedinsva srbskih zemalja, radnih mesta, kakvog nastavnog programa, kako do pravne drave itd). NE TREBA GUBITI NADU , DOGODINE U PRIZRENU, KiM JE DEO NAS.
I posle tog govora englezi su nas zavoljeli a naročito „veličanstveni Đžorđž“