Град Београд упутио предлог Влади Србије да бивша дорћолска термоелектрана буде нова адреса музеја Николе Тесле

Судбина Музеја Николе Тесле у рукама је Владе Србије – она треба да стави тачку на то где ће и када заоставштина славног научника бити пресељена. Град јој је и званично упутио иницијативу да зграда термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу буде нови дом Теслиног музеја, каже Горан Весић, заменик градоначелника. Она је уследила после изненадне прошлонедељне најаве председника Србије Александра Вучића да ће зграда некадашње Главне железничке станице постати музеј средњовековне Србије. Здање у Савском амфитеатру испред којег се поставља џиновски споменик Стефану Немањи било је виђено и као нова адреса Теслине заоставштине, али вишегодишње лицитирање локацијама за ново седиште тог музеја није добило епилог.

– Град би волео да на Дорћолу буде Музеј Николе Тесле. Зграду смо очистили, та локација биће намењена култури и образовању, обухваћена је планом детаљне регулације за будући линијски парк који треба да буде усвојен до краја године. За претварање тог објекта у музеј треба да се распише архитектонски конкурс. Уколико влада не усвоји наш предлог, ми ћемо обновити „Снагу и светлост” и ту сместити креативне индустрије – истиче Весић и додаје да препород објекта код „Марине Дорћол” није реално очекивати за још три године.

Званичним предлогом да стара електрична централа буде седиште Теслиног музеја, град се практично вратио на почетну позицију – заговара идеју да заоставштина нашег научника блиставог ума буде премештена на Дорћол. У образложењу скупштинске одлуке из септембра 2017. године, када су градски одборници померили споменик Стефану Немањи на Савски трг, између осталог је наведено да „је зграда садашње Железничке станице предвиђена за Музеј средњовековне Србије”…

Исте године и Влада Србије формирала је министарску радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу, где би осим музеја на том простору била и библиотека, научни кампус и научноистраживачки центар. Како је у међувремену у игру за Теслин музеј ускочила зграда бивше железничке станице засад је непознато.

Оно што се зна је да ко год да буде инвеститор реконструкције термоелектране „Снага и светлост”, споменика културе, треба да сачува њен првобитни изглед, односно њену спољашњост неће смети да кроји и мења у складу са својим апетитима.

Тај комплекс чини неколико објеката, а њен решеткасти кран биће обновљен. Он прелази преко парцеле „Марине Дорћол”, прошле године продате компанији чији је директор Петер Дајко који је такође на челу фирме која финансира контроверзни план за Кошутњак где је планирана градња стамбено-пословног комплекса науштрб шуме и зеленила. Осим тога, купац „Марине Дорћол” финансира и израду идејног решења за будући линијски парк – сређивање 4,6 километара обале уз Дунав, између Бетон хале и Панчевачког моста.

За Бранка Ковачевића, председника Академије инжењерских наука, има симболике у томе да Теслин музеј буде у згради на Дорћолу, али он би, како каже, волео да се направи културна институција у којој би заједно били и Тесла и Михајло Пупин.

– Тесла је отац модерне електроенергетике и треба повезати њега и Пупина, оца модерних телекомуникација, без обзира на то што Пупин има музеј у родном Идвору. Они су почетком 20. века ударили темеље нове индустријске револуције. У то доба у малу и неразвијену Србију долази „Сименс”, а она улази у индустријализацију и тада добија осветљење када га нису имале многе развијене земље Запада – истиче Ковачевић.

Међу противницима идеје о селидби Тесле из Крунске улице на Дорћол, а не у зграду бивше Железничке станице, јесте и Слободан Покрајац, професор Машинског факултета у Београду, који је у отвореном писму председнику Србије, објављеном у „Политикиној” рубрици „Међу нама”, предложио Вучићу да суспендује идеју да стара електрична централа буде седиште Теслиног музеја. Покрајац је, између осталог, навео: …„Железничка станица је дар с неба, али не да се истражује средњи век, већ Тесла као локомотива модерне технологије, укључујући и тако популарну дигитализацију и роботизацију и слично. У такав музеј сваки странац ће хтети да дође, али на Дорћолу ретко ко осим ђачких екскурзија”…

Бисер индустријске архитектуре

Термоелектрана „Снага и светлост” подигнута је на десној обали Дунава између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. После њене изградње, наводи градски Завод за заштиту споменика културе, први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом. Потом је између два светска рата веома утицала на унапређење електроенергетског система Београда.

Састоји се из зграде електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. У згради електране издвајају се три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала.

− Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 метара) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз електрану и рукавац. Пумпна станица, са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима, и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца – наводи се на сајту градског Завода за заштиту споменика културе.

Архитектура термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици указују на утицаје стила баухаус.

За споменик културе здање је проглашено 2013. године.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: