Град театар је данас европска културна чињеница: Почиње 38. издање фестивала

„Пратим раст фестивала Град театар и на своје велико задовољство данас могу констатовати да је овај фестивал увелико превазишао град и крај у ком је настао. Он је сад балканска и европска културна чињеница и драго ми је да сам дио њега“, истакла је редитељка Вида Огњеновић на конференцији за новинаре која је данас одржана у хотелу „Будва“ поводом отварања 38. издања фестивала Град театар.

На конференцији су порде ње говорили директорица ЈУ Град театар Милена Лубарда Маројевић, главна уредница програма Светлана Ивановић, редитељка Вида Огњеновић, редитељи Харис Пашовић и Вук Ршумовић и директорица Градског позоришта у Подгорици, Ивона Човић Јаћимовић.

Директорица ЈУ Град театар Милена Лубарда Маројевић је казала да је ова конференција за медије посебна у односу на многе из разлога што су ријетко када били у прилици да угосте овакву “алл старс” екипу.

“Мото овогодишњег фестивала је цитат из драме ‘Надпоп Којовић’, коју је писала Вида Огњеновић и он гласи: ‘Мене често походи далека будућност, да знаш’. Креирајући програм овог фестивала смо се руководили тиме које су то вибрације које се дешавају, не само данас у театру, него у свијету извођачких умјетности уопште, али и теме које заокупљају ауторе. Имамо међународну и регионалну продукцију и закључили смо да визија будућности не мора бити нужно апокалиптична, већ да смо ми ти који је формирамо. Пројектима које ћемо имати на овом ферстивалу као и размишљањима која ћемо на њему донијети, утичемо и радимо на томе како ће наша будућност изгледати са жељом да будемо задовољни животом који нам је допао”, казала је Лубарда Маројевић.

Директорица Градског позоришта у Подгорици Ивона Човић Јаћимовић се захвалила Лубарди Маројевић што је од првог дана показала осјећај за његовање копродукција и сарадњи, а то је, што се тиче европских стандарда, најзначајнија прича што се тиче театарског живота и театарског поштовања.

“Имамо једну предивну представу наше сталне сараднице редитељке Виде Огњеновић, која је, слободно да кажем, као чедо Милени и мени остављено да је чувамо, његујемо и да нам што дуже траје и да је што више играмо у увијек унапрјеђујемо. Потрудићемо се да заједнички унапређујемо овакве сарадње јер су институционалне сарадње јако важне за опстанак културе у Црној Гори. Такође, јако се радујем премијери у амбијенталном простору на сцени између цркава 5. јула”, истакла је она.

Редитељка Вида Огњеновић је истакла да је сваки почетак Града театра за њу прилика да осјети велико узбуђење и радост јер је дугогодишња сарадница овог фестивала.

„Ове године мојом и нашом представом отвара се фестивал и то са новим текстом који сам написала на подстицај Милене Лубарде Маројевић и Светлане Ивановић, оне су ме снабдијевале материјалом, организовале симпозијум о Антуну Којовићу и заинтересовале ме за идеје Којовића, који је историјска личност и живио је и радио у Будви, а који је, као и овај фестивал надилазио оквире овог краја и своје епохе.

Ово није биографска драма, већ драма оних идеја које је заступао Надпоп Којовић, докторанд чувеног Универзитета у Лорету, својевољни повратник у своје родно мјесто Будву, жгдје је живио и радио као да је у Паризу или неком другом великом европском мјесту”, казала је Огњеновић.

Поред ове будванске премијере, на конференцији је најављена и премијера представе “Свијет могућности”, редитеља Хариса Пашовића, који је казао да му је изузетна част и задовољство да буде дио фестивала Град театар.

„Много волим Будву и Црну Гору. Толико је то дивно кад гледате овај град из те перспективе, морам рећи да се осјећам поносно. Ја сам Југословен у срцу и Црна Гора је моја и Будва је моја и добро је да поново будем ту на фестивалу. Ми неколико година већ сарађујемо по разним основама. Прије 33 године смо овдје играли представу ‘Чекајући Годода’ са Жарком Лаушевићем, Славком Штимцем, Микијем Манојловићем и тада малом Христином Поповић. Узбудљиво је поново радити овдје, ми смо прошле године били у Будви на том истраживању, представа ‘Свијет могућности’ је заједнички пројекат Српског народног позоришта из Новог Сада, ‘Еаст–Wест Центра’ из Сарајева, Плесног центра ‘Тала’ из Загреба и Будва Град театра. Прије двије године смо сјели сви заједно и разговарали о тој идеји , а то је да сагледамо живот људи са развојним тешкоћама и који је то њихов свијет. Наша идеја је да ова представа буде нека врста инспирације за успостављање балканског културног центра за особе са тешкоћама у развоју из цијелог региона, то је једна утопија и визија овог пројекта”, казао је Пашовић најављујући будванску премијеру ове представе која је заказана за 14. јул у 21х на сцени иза ОШ “Стефан Митров Љубиша”.

Најављујући још једну премијеру овогодишњег фестивала Град театар, представу “Нестварни град”, редитељ Вук Ршумовић је изразио захвалност што први пут учествује на фестивалу који је доста утицао на његово умјетничко формирање.

“Сцена ове представе тј. вођене аудио шетње је цијели Стари град у Будви, а глумци су заправо публика, они су главни јунаци ове представе. Цијели пројекат је настао захваљујући иницијативи Милене Лубарде Маројевић, обоје смо одмах схватили шта би то требало да буде и како да изгледа. У савременом театру овај пројекат би био имерзивни театар, то је заправо интерактивно позориште које захтјева од гледалаца да се активно укључе у интеракцију са стварношћу. Најбоље је кад се доживи без неког превеликог предзнања, али морам да нагласим да ми се јако допада мото овогодишњег фестивала, јер то дјелује као један парадокс, како би могла будућност да те походи. Заправо мислим да се у парадоксу увијек крије нуклеус једне оригиналности, свјежине, неке нове идеје и искре, нечег што може да промијени наш доживљај свијета или конвенциолна схватања. У нашој представи, у којој је тема сјећање, постоји једна реплика која гласи ‘сјећање формира нашу будућност’. Прошлост и будућност су повезани јако дубоко у нама, ми тога можда нисмо ни свјесни да можемо то да призовемо као неку мисао, а заправо то јесте тако”, казао је Ршумовић.

Премијера представе “Нестварни град” заказана је за 27. јул и максималан број учесника тј. публике броји 12 људи.

Још једна премијера догодиће се 3. августа на сцени испред Манастира Свете Тројице у Стањевићима, а ријеч је о представи “Протекција”, комедији Бранислава Нушића, у режији Милана Нешковића, а копродуценти су ЈУ Град театар и Народно позориште из Сомбора. Главна уредница фестивалског програма Светлана Ивановић, која је била и модератор конференције за медије, најавила је и богат књижевни програм.

“На самом отварању књижевног програма бићемо у прилици да угостимо Слободана Шнајдера, добитника награде ‘Стефан М. Љубиша’ за 2021/2022. годину, коме ће чланови жирија, који је радио у саставу Драгана Кујовић, Саша Радојчић и Велимир Висковић, и уручити награду, али и указати на поетичке токове не само Шнајдерове прозе, већ и драмске књижевности. Уз то, ове године ћемо на Тргу пјесника обиљежити један од најзначајнијих догађаја за културу ових простора, 530 година од објављивања ‘Октоиха првогласника’ Црнојевића штампарије, јубилеј који потврђује непорециво присуство на културној мапи не само Европе, већ и свијета. О значају цивилизацијског искорака штампања прве ћириличне књиге, средоземни и европски контекст овог чина културе, као и задацима на које као такав обавезује генерације које долазе говориће Александар Јерков”, открила је она.

Директорица ЈУ Град театар Милена Лубарда Маројевић осврнула се на богат музички програм.

“Почетак фестивала обиљежиће сарадња са Музичким центром Црне Горе кроз два велика концерта. 10. јула ће Црногорски симфонијски оркестар пратити Влатка Стефановског, изводећи добро познате композиције у новим аранжманима и под руководством диригента Емина Џијана. Након тога, 19. јула након пуно година ћемо поново у Будви чути виртуоза Романа Симовића, такође у пратњи Црногорског симфонијског оркестра.Фестивал наставља дугогодишњу сарадњу са диригентом Бојаном Суђићем, који за овогодишње издање припрема програм под насловом ‘Музички ватромет’ у извођењу фестивалског хора и оркестра ‘Виртуози’, те угледних солиста. У сарадњи са маестром Суђићем, публика овогодишњег фестивала имаће прилику да по први пут слуша и двојицу великана међународне музичке сцене. 31. јула фестивал ће угостити виолинисту, диригента и контратенора Дмитрија Синковског, који ће извести чувена ‘Четири годишња доба’ Антониа Вивалдија. Пред сами крај фестивала, 22. августа, на сцени Између цркава пијаниста Симон Трпчевски ће одржати солистички концерт изводећи дјела Шопена, Чајковског, Прокофјева…”, казала је она.

Ликовни програм обиљежиће једна значајна изложба рађена у сарадњи са Народним музејом Црне Горе, најзначајнијом националном институцијом у домену ликовног стваралаштва, додала је Лубарда Маројевић.

“Вођени овогодишњим слоганом фестивала, који концептуализује сталну окренутост будућности, планирамо да на нов начин обиљежимо 50 година од смрти Петра Лубарде, једног од најзначајнијих савремених црногорских и југословенских сликара. Изложба под називом ‘Петар Лубарда – ново кадрирање’ има за циљ истраживања могућности транспоновања умјетничких полазишта и постулата посредством нових технологија. Идеја је да се примјеном технике 3-д мапирања виртуелно представе најважније фазе Лубардиног стваралаштва кроз дјела из фундуса НМЦГ у простору цркве Санта Марија ин Пунта. Очекујемо да ће се потврђена вриједност Лубардиног стваралаштва отворити и у новим семантичким аспектима, дефинисаним синергијом задатог простора, потврђене поетике и могућности посредовања и рецепције ликовности посредством нових технологија. Аутори изложбе су Филип Микић, аутор видео рада и Снежана Ивовић и Милош Марјановић, историчари умјетности”, закључила је директорица ЈУ Град театар.

Милена Лубарда Маројевић и Светлана Ивановић су недавно биле у Њемачкој на Скупштини Европске федерације фестивала, а Милена је представљала Будву и фестивал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: