Грађани негодују: Недјеља да остане нерадна, да се и радници питају
Недјеља је дан за породицу и одмор и тако треба да остане за све запослене у трговини, а њено укидање никако не смијемо дозволити и бити наивни и вјеровати да ће послодавци заиста давати дневнице увећане за 80 одсто, јер да су то хтјели да раде не би до сада закидали запослене за увећање зарада за рад суботом, празницима, прековремено и ноћу, сматрају саговорници „Дана“. Како истичу, повампирење приче о укидању нерадне недјеље још једном свједочи да је радничка класа незаштићена, а са њом и породица која нема више луксуз ни да се у једном дану окупи, све зарад нечијег профита.
Баранка Марија Терзић каже да је годинама радила у трговини и промијенила неколико послодаваца, а од када је у октобру 2019. уведена нерадна недјеља одахнула је, јер је коначно имала гарантован слободан дан.
– Нико ми никада није платио ни радну недјељу, ни празник, или је то било веома ријетко. Рецимо, знали смо да ноћима радимо попис, сјутра наставимо рад, а да ни цента нисмо добили. Подразумијевало се да нема надокнаде. Данас слушам да се размишља о укидању нерадне недјеље. Против сам, и као жена и као мајка. Па то је једини дан кад се окупи породица. Неће послодавци због тога изгубити, сналазе се они на разне начине – поручује Терзић.
Њена суграђанка Јелена Лазић истиче да причу о укидању нерадне недјеље слушамо само од послодаваца, док обичне раднике нико ништа не пита.
– Побогу, послодвци кукају, од како је нерадна недјеља уведена, због губитка профита тог једног дана. А нико не прича у каквим ми условима радимо, колике су нам плате, како нам се исплаћују одмори и о бројним другим (не)условима. Ја могу да причам о трговини, и тврдим да нема запосленог који би дигао руку да ради недјељом. Па ми смо годинама израбљивани као у робовласничком друштву а да се нијесмо смјели чути. Само реакција послодавца „ако нећеш ти има други ко хоће да ради“. Знам пуно сезонаца који су побјегли из Црне Горе у Хрватску. И није све само плата у питању, већ и однос према радницима – истиче она.
Према ријечима предсједнице Удружења Родитељи Кристине Михаиловић, недјеља је постала опет дан за окупљање породице, а сви грађани су се до сада навикли да купе што им треба суботом.
– Ако је неко неорганизован па не може у суботу све потрговати, то је већ други проблем. Мислим да се већина нас навикла да продавнице не раде недјељом, нема никаквих проблема ни за туристе јер су и они то брзо прихватили. Ником од нас није чудно када одемо у земље ЕУ, на примјер Белгију, гдје ништа не ради после 19 часова. Једноставно, прилагодиш се. Не знам да ли је сидникат урадио какву анкету са запосленима у трговинама, да виде шта они мисле о укидању нерадне недјеље – пита се Михаиловић.
Координаторка мајки са троје и више дјеце из Подгорице Жељка Савковић наводи да је нерадна недјеља једна од ријетких добрих ствари која се десила радницима, јер је морала да се поштује. Она истиче да у сектору трговине највише раде жене, те да не треба бити наиван и повјеровати у причу о већим дневницама, јер да су их послодавци хтјели дати онда би их давали за рад суботом.
– Радна седмица по закону о раду траје 40 сати, али нико не ради само 40 сати него сви раде више. Да је среће постојао би ред, а не да сада вјерујемо да ће послодавци који само гледају да закину радника одједанпут почети да дијеле дневнице. Подсјетићу да су то исти они који су раднике ускраћивали за порезе и доприносе, односно радни стаж, слободне дане, годишње одморе, па чак смо дошли до тога да нам радници не смију поћи на боловање јер се боје да ће добити отказ. И сад тим истим вјеровати да ће да дијеле дневнице, то је превише лаковјерно. Оно што је законска обавеза, а то је слободан дан, односно два, у Црној Гори је постало луксуз. Ако радници дозволе да се укине нерадна недјеља, онда ће показати да не цијене себе, а ни своју породицу – изјавила је Савковић.
Коментар о евентуалном укидању нерадне недјеље јуче нијесмо успјели да добијемо од чланица Женског клуба и Одбора за родну равноправност Скупштине Црне Горе, обзиром да су у трговини углавном запослене жене, а звали смо посланице Бранку Бошњак (ДФ), Весну Павићевић (ДПС) и Божену Јелушић (УРА).
Извор: Дан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
