Грађани Србије уједињени у ставу: Петиција за већу безбедност учесника у саобраћају

Грађани Србије ујединили су се у ставу да поједине одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима и Кривичног законика морају да буду измењене.

После трагичног догађаја у Нишу, када су 4. јануара ове године у саобраћајној несрећи страдали пешаци Андреј Прекљушај (12) и Дејан Илић (47), јавност у Србији се ујединила и почела борбу за безбеднију Србију. Осећај неспокојства због све чешћих саобраћајних несрећа са смртним исходом, забринутости за децу и незадовољство због благе казнене политике за кривична дела против безбедности саобраћаја – навели су грађане да покрену иницијативу за измену одређених чланова Закона о безбедности саобраћаја на путевима и Кривичног законика Републике Србије.

Грађанима Ниша, а потом и других градова Србије, у овој борби прикључио се и Саво Бојанић, отац трагично настрадале Андрее Бојанић, коју је Александар Митровић 18. јула 2013. године ударио колима у Устаничкој улици у Београду и која је од задобијених повреда преминула.

Његови пуномоћници Данко Цвејић и Ненад Јанковић, како кажу за „Политику”, „правно су уобличили” предлоге оца настрадале девојке и осталих грађана незадовољних законским решењима и све заинтересоване позвали да потпишу петицију за измену двају закона. Петиција се за сада може потписати на интернету, а планиран је да њено потписивање ускоро буде организовано и на више пунктова широм Србије.

– Када је иницијатива покренута, Саво Бојанић није желео да младић који је изазвао саобраћајну несрећу у којој је погинула његова ћерка буде строже кажњен, него да спречи да иједно дете више страда у саобраћајним несрећама. Његов циљ је да заштити најпре децу учеснике у саобраћају, а потом и све остале – каже Данко Цвејић, један од пуномоћника Саве Бојанића.

Иницијативом за измену Закона о безбедности саобраћаја (ЗОБС) на путевима, предложено је да се опште ограничење брзине у насељеним местима, на деоницама где је то неопходно, са 50 километара на час смањи на 30. Такође је предлажено да се на ауто-путевима, на деоницама где је то нужно, са досадашњих 130 брзина ограничи на 100 километара на час.

– Колики је значај поштовања ограничења брзине у насељеним местима, види се већ из саме чињенице да се сваким километром прекорачења брзине драстично повећава пут кочења, при чему се вишеструко смањује шанса пешака да преживи налет возила. Најосетљивији учесници у саобраћају су бициклисти, пешаци и деца. Ови учесници у саобраћају представљају највреднију заштитну категорију, јер су суочени са врло малом вероватноћом да преживе налет возила које је прекорачило брзину. У Ослу и Хелсинкију већ је уведено смањење брзине на 30 километара на сат у насељеним местима, и у та два града за годину дана ниједан бициклиста или пешак није смртно страдао. Ограничењем брзине од 100 километара на час на ауто-путевима, повећала би се безбедност путника и смањио број саобраћајних несрећа при великим брзинама – објашњава адвокат Цвејић.

Иницијативом за измену ЗОБС-а предложено је и да возачи који управљају возилом без издате возачке дозволе, односно након њеног одузимања, не буду кажњавани новчаном или затворском казном, како то сада предвиђа овај закон, већ и једном и другом казном.

– Када говоримо о изменама Кривичног законика, предлажемо да се он мења у погледу висине казне за саобраћајне несреће у којима је дошло до смрти једног или више лица, тако да уместо садашње затворске казне од две до 12 година, убудуће предвиђена казна буде од пет до 15 година, као за убиство. Такође, предлажемо да предвиђена казна за насилничку вожњу са смртним исходом буде 30 година затвора, као и да се уведе казна доживотне забране управљања моторним возилом. Уверени смо да ће хитним усвајањем и доследном применом ових измена законских одредби бити спасено много људских живота у Србији, а нарочито деце, и да жртва Андрее Бојанић и многих других неће бити узалудна – каже Цвејић за „Политику”.

Превентива

Адвокат Данко Цвејић мишљења је да младим возачима који не поштују ограничење брзине и не хају за друге учеснике у саобраћају превентивно треба показати обдукционе налазе жртава саобраћајних несрећа и фотографије са места догађаја.

– Морамо да покушамо на сваки начин да повећамо свест учесника у саобраћају и укажемо им на могућност трагичних последица. Када следећи пут погледате у ваш брзинометар, помислите да ваших неколико минута краће вожње можда некоме значе читав живот – каже Цвејић и напомиње да је иницијатива за измену закона у интересу свих грађана наше земље и да због тога треба сви да је подрже.

Казне и статистика

Према статистичким подацима, по броју погинулих лица у саобраћајним несрећама по броју становника, Србија се уз Румунију и Бугарску, налази међу најнебезбеднијим државама у Европи. Истовремено, статистика показује да је у нашој земљи тренд да се за кривична дела против безбедности јавног саобраћаја изричу парадоксално благе казне, којима се евидентно не остварује позитиван ефекат казнене политике. Чак више од 67 одсто свих казни које су изречене за кривична дела против безбедности јавног саобраћаја отпада на условне осуде. За њима следе новчане казне, док се у свега око 10 одсто случајева изричу затворске казне. Досуђене затворске казне углавном су благе и често испод прописаног минимума.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: