,,Грађански“ протести у Скупштини: Револуционари лакованих ципелица

Ко се бавио икада политиком, а није никада осјетио протесте и улицу, тешко да може истински да каже да се у политику разумије. Борба за правду не може бити угодна и топла и често значи суочавање са онима који су на власти. Чланови некадашњег режима су то негдје и прочитали, о томе су чули, али у својим владарским тридесетогодишњим походима, нису се у томе никада окушали. То покушавају сада и некако се види и осјећа да су у протестима, побунама, и свему што на то наличи, млади и неискусни. Не би то неискуство ни било толики проблем када би се у посматрању њиховог понашања могло закључити да се они заиста боре за неко боље сјутра и да искрено вјерују у то што чине.

Нешто мало више искуства у томе имају њихове колеге из Уре, али је и то прегажено истовјетном амбицијом — борба за власт. Није спорно да неко жели да постане власт како би са те позиције учинио ствари онаквима какве вјерује да треба да буду, већ је проблем кад је власт и мотив и циљ, када је та мисао на почетку, средини и крају сваког дјеловања. Када иза тога не стоји ништа осим фотеља.

Ствар добија свој коначни и комични обрт када господин Филип Аџић, некадашњни министар унутрашњих послова, по образовању туризмолог, каже “Срам вас било, уништили сте све институције!” Аџић то изговара док стоји самоувјерено испред оних људи који су тридесет година урушили све институције и умало и сваку наду да ишта икад може да се промијени на боље. Некад није проблем само оно што се каже, него ко и зашто неко нешто говори. Слична ситуација је била када је Аџић оптужио садашњу власт за неозбиљност, а његове ДПС колеге су (неискусне у бунту), као вид протеста, цртале по постеру Скупштине.

Шта Аџић и ДПС припремају за премијерски сат: Умјесто плавих, розе димне бомбе?

Њихов циљ је свакако да покушају да изазову избацивање са Сједнице како би на тај начин некако покушали да се коначно осјете као опозиција, као прогоњени, као револуционари.  Ипак, оно што им можда треба пријатељски понудити је неки курс из протеста, перформанса и борбе – начин извјесно није бацање димних бомби, цртање у току радног времена и вријеђање жена. 

Филип Аџић је то замислио управо тако. На снимку се види како Аџић прилази клубу ПЕС-а и обраћа се Бранки Марковић увредљивим тоном, рекавши: „Срам те било, сједи доље!“ Овакво понашање изазвало је реакције њених колегиница, посланица Јеленке Андрић и Нађе Лаковић. Лаковић је критиковала Аџићево поступање, истичући да је блокада рада Скупштине, коју предводи ДПС са својим савезницима, неприхватљива и контрапродуктивна. Андрић је, са друге стране, поручила да је Аџићев однос према колегиници потпуно некултуран и да не поштује ни жену, ни старију особу. Али ваљда је то тај нови, “грађански” приступ.

Закључак је свакако један – из опанака се и може у лаковане ципеле, али је тешко у исто вријеме видно се борити за фотеље, а покушати да се буде el revolucionario. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: