„Грађанскима“ не смета ако је на штету Срба

Изливи терористичких побуда у Улцињу очигледно нису интересовање грађанских активиста и „грађанских“ странака. Позивање на убијање једног народа није сметња да се буде „грађанин“ ако се позива на убијање Срба.

Ни етничко чишћење није непремостива препрека, ако су протјерани и убијани Срби. Важно је да се 0,ништа% Хрвата у Црној Гори испоштује. Кога брига за стотине хиљада прогнаних. „Грађански“ је заборавити, ако може преко грбаче Срба.

Много је једноставно написати овај текст. Још једноставније извести закључак о „грађанизовању“. Нажалост.

Почнимо од прве ситуације. У Улцињу су уз бакљаду величали терористичку организацију и позивали на убијање Срба. Из Улциња је Џемал Перовић, лидер покрета „Одупри се“. „Грађанског“ покрета којем је сметња била зимска капа у три боје: црвена, плава и бијела. „Грађанског“ који је позивао само Србе да не доносе национална обиљежја на протесте.

Друга ситуација је екскурзија лидера „грађанских“ Демократа у Загреб. У посјету бившем предсједнику те државе који је отворено величао „Олују“. Дружба од црвене кравате се смјешкала и фотографисала. Смјешкала је усиљена ријеч. Слика говори више од хиљаду ријечи, а кравата само што не скакуће од среће на тим фоткама. Каква дипломатска офанзива. „Грађанска“.

Наставак текста постављамо питања:

– Зашто се Џемал Перовић није огласио поводом инцидента у Улцињу?
– Зашто Бечић није осудио „Олују“?
– Зашто Перовић не подржи прогон терориста као што је подржао прогон тробојке са протеста?
– Зашто Бечић није на скуповима подршке Цркви?
– Зашто Перовић не осуди посјету ратних злочинаца Тачија и Харадинаја?
– Зашто то исто Бечић не уради?

Схватили сте поенту.

Зашто „грађанске“ стандарде дефинишу и диктирају србомрсци и докле ће Срби такве да подржавају?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: