Граја на Владику
Пише: Комнен Бећировић
(Објављено у Православљу 1. јуна 1991.)
Паклена се подигнула граја
на владику светог Николаја
чи су псалми Давидовим равни.
Кроз овога сина православља,
што у крилу ниче светосавља,
Свевишњи се на земљи прославља.
Николаја бесједе пламене
просвјетљују кроз мраке времене
и воде нас у предјеле сјаја
пут божанског бића и бескраја,
узвишена ријеч Николаја.
Ево има четрдесет љета
како нам је та ријеч отета,
– вијек мори аждаја проклета.
На овога чудотворца речи
безумље се издире и бречи,
не да ником да отвори уста
у одбрану овог Златоуста,
би да свјетлост његову спријечи
да нам грдне ране не лијечи
благотворна ријеч Николаја
сред нашега јада и очаја.
На овога српског великана
ком молитва и пост бјеху храна,
свакаква се наваљује мана,
ал’ за злато не пријења блато.
Могу тмине сунце да закрију
да му луче земни шар не грију,
ал’ не могу и да га утуле.
На владику галаме и хуле,
јер по Босни јадна српска раја
вапи помоћ оца Николаја
да заштити од зла и белаја.
Иако је људског рода дика,
владика им гори од крвника.
Тако су се били распалили
да би дивни Ловћен развалили
и, разорив његову светињу,
поставили ону проклетињу
што планину притиска и ружи,
док прах Барда утамничен тужи;
а Капела, без свога пепела,
у гомили крај његушког врела
гдје је мржња против Срба снела.
Из истог су црпили отрова
док су Србе гонили с Косова,
а душмане текли и њивили.
Њине грехе ми смо им скривили,
на владику сад се окивили:
не дају му да мртав почива
у туђини гдје Србију снива.
На овога небеског гласника
пукла злоба земаљских силника,
злога цара злијех измећара,
што урличу једну празну причу,
упињу се да доказу лажу,
а истину скрију и замажу,
ријечи им на псовање брзе,
кроз владику на Господа мрзе.
На овога српског мученика,
изгнаника и заточеника,
праведника и молитвеника,
грдна се је подигнула вика
те се немир у држави ствара
од некијех опаких главара,
и народ се непотребно мути,
док Косовом дува вјетар љути
и Србин се са њега злопути.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: