Graknu gavran nikad više

Piše: Bećir Vuković

Svako se toliko razumije: narod brani državu od ozloglašene vlasti. U litijama, svako, pojedinačno, isto misli, i istim je putem krenuo.

Narod samo hoće da sačuva svoju kuću. Od cijelog pravnog lavirinta znam da je ustav najviši opšti pravni akt jedne države, u kojem stoji da je građanin – pojedinac – nosilac suvereniteta države. To je sasvim dovoljno za jednog laika – nosioca.

Još se nije ni arhivirao prethodni državni udar – još se nije ohladilo oružje na dnu jezera – a vlast se već davi u talasima drugog državnog udara. Zaista, dramatično kao na Remboovom „Pijanom brodu“.

Neko je rekao i prorekao, da će vlast morati da nastavi prvi državni udar. Ne časeći – u istim opancima – moraće da aktivira drugi državni udar. Prorok nije rekao (ispratio sam ga do kraja), da za spojene sudove državnih udara obavezno treba koristiti vodu iz onoga jezera gdje se ladi oružje iz prvog državnog udara. Evo, vidimo, koristi se voda domaćih sutoka + morska voda.

U prvom državom udaru bilo je fiktivnih i stvarnih statista od Urala do Avale, u ovom drugom državnom udaru, statisti su vezani za domaću scenu. Broj je impozantan. Na svakoj predstavi učestvuje najmanje 200. 000. A, ako je svakome neko ostao kući (đed da čuva unuka), onda se cifra pomjera prema vrtoglavih 400. 000. Računica je čista. Ukoliko ne postoji i crnogorska matematika koja ne priznaje da su 2 + 2 jednako 4.

Za one koji šetaju u mirnim litijama, predsjednik je rekao da su „opoganili i lavre i trgove.“

Međutim, ako je gotovo pola naroda na ulicama u uzvišenoj službi, onda je znak da je vlast te države već mrtva. Onda narod drži opelo vlasti takve države. Vlast je žrtva svoje zle sage.

Svako se toliko razumije: narod postavlja vlastima jedno sasvim prosto pitanje.

Ko je osnovao pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Na to pitanje mora se odgovooriti, da bi se postavilo ikakvo drugo pitanje. Ko je osnovao jedinu pravoslavnu crkvu na teritoriji današnje Crne Gore. Uopšte, nije teško pitanje, i što se prije dobije odgovor, prije će stići i dogovor. Da se više ne polemiše.

?

Kako da se nose sa autoritetom Mitropolije, i Mitropolita, „autoriteti“ dukljanske akademije, pisci, režiseri, plaćenici, i toga kalibra intelektualci, plus, sponzoruše naduvanih usana i (zadnjica.)

Ne može se ići putem koji je označen fašističkim znacima: ko hoće višak slobode – neka ide. To smo čuli iz usta šefa države. Predsjednik je to rekao na čistom srpskom jeziku.

Za šta im služi crnogorski jezik ako se ni predsjednik njime ne služi. Dabome, taj jezik ima samo jednu zamjenicu: On.

Ko hoće višak slobode – neka ide, naravno, upućeno je budućim žrtvama budućih oluja. Tom putu moralo se stati na put.

Niko iz sektora za ljudska prava i slobode, nije čuo ovu opomenu šefa države. Litije nisu beslovesna masa koja traži višak slobode.

Oni koji imaju novac stečen od istog naroda (tako i svu moć), drže se jeftinih eufemizama, drastičnog krivotvorenja, i ta tvrdoglava arogancija u njihovim iskazima treba da potisne sve one koji su na vrednosnoj listi ispred njih. Zato je jezik prožet društvenom laži, kao na Javnom servisu koji plaća isti narod. Zaista, ikakve rasprave sa njima ne vode nikakvim uvidima ili razjašnjenjima.

Svake bogovetne noći državna televizija izvodi neke uštogljene matorce – dukljanske akademike, po parkovima (oko kleka i ispod klenova), da brane državu od ostataka četnikih odmetnika po brdima.

Tu je i nezaobilazni Zuvdija koji se klanja i Titu, i NATO – u. Kakav oksimoron. Prvoborac Zuvdo nije više ni za seirenje.

Samo što je ambasadorka Velike Britanije u nekoj emisiji rekla da je policija dužna da obezbeđuje litije, šef policije, izbrijan i utegnut do grla, bio je u 7: 00 h, u kožnom kabinetu, i saopštio da će postupiti po zakonu, odnosno – po naređenju ambasade. Što će reći da je policija samo dan ranije prekršila ustav saopštavajući da više neće obezbeđivati litije. Toliko o nezaisnosti države.

Dok se tako tuga i opomena promoviše, savrh krova graknu gavran – nikad više.

Pročitajte još:

(VIDEO) Ne damo svetinje: Mi rastemo u divove do konačne pobjede