Грбаљ: Цар Лазар је наш
1 min read
цар Лазар
Цар Лазар се родио у Побрђу, У Грбљу. То је дио данашње Црне Горе, који је кроз историју био најбунтовнији, најправославнији и најсрпскији.
Пошто је рођен у Грбљу, он је Грбљановић, не Хребељановић, како су неки грешком изговарали и писали.
Ово свако дијете у Грбљу зна. Научило је од својих очева, а они од својих… И, тако – вјековима. Као света тајна преносило се предање с колена на колено. Вјекови га нијесу умањили. И данас живи, а дјеца рецитују: „Ово сунце изнад Грбља што чаробну свјетлост ствара, обасјава славно мјесто, постојбину цар Лазара„.
-Сви смо ми, као дјеца, слушали приче и легенде о цару Лазару, основа је иста само има неколико варијанти, каже историчар Васко Костић, који је деценијама истраживао и сакупљао митове и легенде Грбљана.
Легенда иде овако: Цар Душан имао је сестру, која је може бити имала говорну ману. По другима била је ружна, па су је назвали Ружа, по трећима – грбава.
– А, може бити да је имала само дуг језик, што је у то вријеме сматрано говорном маном, убацује нову могућност Костић.
Једном приликом, када су Грбљани, иначе повјереници српског двора, били у посјети цару Душану, овај им даде поменуту Ружу да је поведу у – непознато. Можда и погубе. Један Грбљанин, међутим, видјевши да је она паметна, а још и царскога рода, ријеши да је узме за свог млађег сина. Бјеше то кнез, можда Милојко. Тако и би...
Прошле су године, родио се Лазар, и једног дана силни Душан, на повратку из Дубровника, сврати у манастир Подластву. Ту су му припремили ручак, а он, пошто је окусио јело које му је у младости само сестра спремала, затражи да доведу онога ко га је кувао. Брат и сестра одмах су се препознали, и када је цар чуо да она има сина, Лазара, ријеши да га поведе на српски двор.
– Пошто је син на Грбљу све и свја, каже Костић, отац малог Лазара толико је молио и преклињао да су морали да га убију, на мјесту гдје извире мали извор, близу манастира Подластве. То мјесто и данас се зове Пиздина вода, због тога што је много кукао.
Тако је Лазар одрастао на двору док није постао кнез.
– И нашој дјеци преносимо ову легенду, која је за нас више од тога. Јер, ми знамо да је Грбљановић наш, Грбљанин. Зашто би се то, иначе, тако упорно преносило кроз вјекове? Историја није дала да тако буде записано, али, ипак, живи кроз усмену књижевност, навео је Иван Кнежевић, сликар и наставник ликовне културе, док показује олтарска врата у цркви светог Јована у Побрђу, која је он живописао.
На једнима је свети цар Лазар како у рукама држи цркву Подластва, највећу светињу Грбљана. Над њим пише: Лазар Грбљановић.
Славни Грбаљ не имаше свог пјесника да опјева и овјековјечи своју историју и јунаке. Историчари се не хватају у коштац са овом легендом
– Никоме не одговара чињеница да је цар Лазар одавде, вели Кнежевић. – Србија би волела да сви њени историјски ликови буду у њеним границама.
А, Васко Костић каже:
– Када сам митрополит Амфилохија једном приликом исправио да „није Хребељановић, него Грбљановић“, он ми је одговорио: То је исто. Није исто – казао сам. Па, и Његош каже Грбљановић.
У цркви светог Јована на Побрђу, која има три олтара, парох доњогрбаљски Јован Рајак нам рече:
– Од времена кнеза Лазара Грбљановића до данашњих дана овде мушка дјеца често носе име Лазар. Отуда и велика распрострањеност презимена Лазаревић. Они су најчувеније бокељско братство, дали су много јунака, кнежева и првог и последњег гувернадура читавог Грбља.
Грбаљ, иначе, има 62 цркве, три „жива“ манастира и још пет у траговима, неколико цркава (међу њима и она у Кримовици из шестог века, са очуваним мозаиком). Све то смјештено је на 95 квадратних километара, због чега Грбаљ називају и Светом гором.
Извор: Вечерње новости
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prodane duse do jednoga ,sve su prodali svu djedovinu !!! Sram ih bilo, eto im na sred Zagore albanci prave vile !!!
Svakako, pozdrav divnom Grblju i stamenim i čestitim Grbljanima, vjere tvrde poklonicima!
Ово је она клица која је створила Монтенегрине – да су скоро сви великани српства родом да простора данашње ЦГ док су Србијанци нека најблаже речено пета класа.
Чувајте се овога, Црна Гора је дала прегршт јунака као и сваки други српски крај, исто тако јако пуно издајица и потурица, слично као и други српски крајеви.
О Лазару се не зна пуно, али дефинитивно се презивао Хребељановић, а и да није у то доба људи са ић у презимену је било јако мало, јер је то било резервисано за ситно и веће племство и искључиво се наставак додавао на име оца а не никако на завичајни надимак породице или било шта друго.
Уосталом у ЦГ се превише мистификује порекло до мере да то оптерећује. Вероватно је одозго одређено да и обични људи изнедре у потомству великане као и да великани изроде испод просечну децу.
Конкретно Хребељановићи данас постоје само су изменили по турском налогу презиме ал опет оставили да буде слично и оно гласи Жебељан, има их у Војводини, потпуно просечни људи.
Орловића и данас има на Косову од Орловића Павла, покојни водитељ Мића Орловић је од тих, и на витеза претка је личио само ликом и ничим другим. Бановићи су се одржали у селима око Рашке такође обични људи и нико од њих не сличи на Бановић Страхињу.
Стефан Немања се у Рибници родио само јер је његов отац био у збегу, сва остала браћа су му се родила на Ситници на Косову, на двору на Ситници су мање више сви Немањићи живели, практично у једном дворишту у којем је скончао и последњи Немањић цар Урош.Нема већих локал патриота од њих, 7 генерација у истом дворишту малтене.
Дакле, ми смо један народ, тако нас је Бог створио да од једног претка потекне засебан народ. Потпуно је небитно ко се где родио и то у вредносних скали нема никакву вредност.
Цар Лазар и његов отац су се родили у Прилепцу између Приштине и Гњилана, мит о Грбљу можда има везе са тим што је Лазар у младости био конзул српског царства у Дубровачкој републици и доста је времена провео у том крају.
„Србија би волела да сви њени историјски ликови буду у њеним границама“ . За време цара Душана, Грбаљ је био у Србији, не разумем поенту!? То што неко воли да гледа ствари из визуре брозових граница, то је његов проблем. Ето му границе и нека ужива у благодетима монтенегра.
То је тачно.Хребљановићи су се у ствари презивали Гребљановићи.У латинској збирци грбова “ Insignia Procerum“ ( може се лакп скинути са интернета ),налази се грб Грељановића под латинским називом GREBEGLIANOVICH.
Kada je Vasko Kostic napisao ovu knigu ona je glasila:Da li je knez Lazar Grbljanović rodom iz Grbalja : prilog istorijskim raspravama : (1329-1389-1999)
Vasko Kostić
Istoriskim rasprvama,naosnovu koje svako moze da izvuce zakljucak ili steken neki novi uvid na dosadasnje obajvljene podatke,posto koliko je poznato sa velikom sigurnoscu niko nezna tacno ,ali ono sto sa velikom sigurnoiscu i to : stpostotnom znamo i je da su tako Zmajevici ne Hrvati porijeklom nego iz Stare Crne Gore SRBI ,vremenom kao svi potomci konvertita postadose veliki natisrbi.Iz tog razloga i radi neke istoriske istine se pisu knjige nasnovu novih saznanja.To sto bi sadasni neki nazovi istoricari nakalpala i politicari htjeli ipak nije moguce suvise dokaza u pisanoj i svakoj drugoj formi da je ovo zemlja Srba bila i ostnuti ce zauvjek.
Medjutim ovdje je otpor kod domacih povlastenih istoricara iz doba Jugoslavije i prije toga doba zanesini Becom i Pestom pa sve do Pariza,to je bar poznato,nasu istoriju su napisali nasi kao Corovic, ali ko je narucio,isto tako napisali su i drugi dosta toga ,medjutim israzivanja arheoloska dokazuju suprotno.Mi smo svi prisutni danas ove komicne situacije kod Mila i Mirasa, a da je kojim slucajem Vartolomje rekao da jesu oni Crkva sta bi bilo gdje bi tu bila istina ?Ne nikako pa taman da su se svi saglasili,ljudska cvrstina svaka ima grancu topljenja a istoriska istina je samo jedna.
Prema tome treba procitati knjigu i naosnovu svojeg saznanja kritikovati ,naravno ukoliko se ima.
Ovom narodu je svojstveno jedno da kritikuje i ono zasto nema ni osnovnog pojma a kamoli znanja,odakle samo hiljdugodisnja tradicija drzvnosti,kada ovdje u novije doba drzve nikda nije bilo sem jednog perioda od 1918 do 1941,je li to dovoljno da se kaze hiljdugodisnja istorija Montegra,zna li se sta je drzavnost.
Problem je samo sto je eto Car Lazar Srbin,a Grbljni nijesi nacionalni Crnogrci pa se to vidi kao problem i to kome je to problem ? potomcia onih koji su najvse srbovali.Grabljnai su samo uvjek bili Srbi i zivjeli tako bez nekog srbovanj,a svoje su branili uvjek jer drugacije nijesu mogli opstanuti,zbog prisutnosti mora i malo obradljive zemlje koja im je omogucila da opstanu,kada su bili fizicki ugrozeni i bioloski protor su opet naseljavali iz Hercegovine i Katunske nahije,gdje je tu problem,i koji je to problem,problema nema ,nastao je dolaskom nekih novih ideologija,koje nesto hoce sto ni sami neznaju sto.
Ha, ha , ha , dobra fora , rekoše i da Ban Jelačić rodio u Krtole , tako veli predanje he , he …
Jelacic je rodjen u Petrovaradinu u Novom Sadu a inagurisao ga za bana srpski metropolit Josif Rajacic. Inace ono po cemu je poznat, pomoc gasenju madjarske pobune je bio glup potez u kom su i srbi ucestvovali nadajuci se da ce dobit nesto vise od Austrije i u skaldu sa srpskom tradicijom pogresnih poteza. Trebali su i austrijance i pretece ustasa najurit, pridruzit se madjarima i razibt Austrijsko carstvo umjesto sto sa Jelacicem stvorise jos gore Austrougarsko carstvo
Анализа врхунска! Догађаје из 1848. анализирао и Милош Обреновић, који је тада био у Бечу. Он је сматрао да је Рајачићева подршка, вербална и у људству, Јелачићевим контрареволуционарним акцијама против бунтовне Мађарске штетна за Српство. Сматрао је да је за Србе у Војводини и Хрватској политички корисније да се придруже Мађарима. То је био заправо одговор српској делегацији из Војводине која га је у то време посетила.
nekako logika govori da ako je iz Grblja da je Grbljanovic, a da je Hrebeljanovic posrbljena varijanta. i nije isto. moje prezime npr zvuci talijanski ali ima nekih koji mu vole dodati ic zbog pitaj boga kojih razloga i kazu pa to je isto. ma nije isto.
Rijetko kad moze da se procita ovako glup i neobrazovan post. Svaka cast
zar je vama logika glupa? probajte ponovo, to je gimnazijsko znanje, nije tesko.
Ova priča je stvarno predanje pa i mi iz brda smo prenosili ovo.predanje