Гренланд, најскупља данска реч

Још пре него је ступио на дужност, нови-стари амерички председник Доналд Трамп јавно је исказао, како се то каже, територијалне претензије према Гренланду, великом острву које унутар Краљевине Данске има аутономни статус. Интензитет одушевљења који је тај потез изазвао у српској јавности тешко је преценити. Разлоге за то није тешко препознати. Већ четврт века чланице НАТО-а и западне земље убеђују српску јавност да треба да прихвате промену државних граница своје земље, мада је то свугде друго у свету тежак табу.

Сада, кад се одједном, макар и само реторички, појавила могућност да најјача чланица НАТО-а посегне за делом територије друге, много слабије, то је, наравно, савршено илустровало лицемерје целокупног официјелног „косовског наратива“. Нарочито су ту привлачне додатне сличности међу два случаја, као што је, рецимо, аутономни статус који по уставу Данске има Гренланд, односно који Косово и Метохија имаја по уставу Србије.

Широм друштвених мрежа, нарочито (бившег) Твитера, данима се дељене мање или више духовите форе типа „више од аутономије, мање од независности“, „Гренланд је срце Данске“, „чујте дански добровољци, бандо викинзи“, и тако даље, и томе слично. Нису такве напади колективне духовитости неважни, али помало скрећу пажњу са суштине. Такав хумор скупа с површном интерпретацијом Трампове политике која се покушава свести на волунтаризам и будалаштине, игнорише суштину која се указује у формама „дугог трајања“.

Јер далеко од тога да је Трамп ову идеју исисао из малог прста. И далеко од тога да је Трамп први амерички председник који сматра да Гренланд треба да припада САД-у. Није чак ни први који је званично отворио то питање. Он ту, наиме, следи став првог америчког хладноратовског председника, иначе демократе, са једнаким иницијалом презимена који има и Трамп. Ради се, наравно, о Харију Труману.

Пре непуних осамдесет година, 1946, дакле, у Њујорку су се састале делегације Министарства спољних послова Данске и америчког Стејт дипартмента. Американци су Данцима предали званичну понуду за куповину Гренланда. Цена је била врло конкретна: 100 (стотину) милиона долара у злату, што би данас било еквивалентно износу од једну милијарду и шест стотина милиона долара. Данска делегација је понуду одбила и цела ствар деценијама није била позната светској јавности. Тек пред крај двадесетог века, водећи дански штампани медиј, дневни лист „Јиландс-Постен“, исти онај који је у фокус глобалне пажње дошао због објављивања карикатура са ликом посланика Мухамеда, у архивама је пронашао траг о поменутом састанку па је сторија постала општепозната.

Ипак, да ли због Трумановог карактера или неких других околности, Америка након одбијенице од стране Данске није инсистирала. Мада је историјски тренутак у много чему био посебан. Доскорашњи амерички савезник СССР полако је постајао непријатељ. У Сједињеним Државама је растао страх од сукоба са комунистичком суперсилом. У надолазец́ем Хладном Рату, Вашингтон је покушао да преузме контролу над кључним областима на геополитичкој шаховској табли. Гренланд је био идеалан као база за стратешке бомбардере. Ако и нису успели да Гренланд учине делом Америке, тадашње структуре америчке власти су део свог циља постигле на други начин. Почетком педесетих, Данска даје дозволу на НАТО на северозападу Гренланд направи велику базу ратног ваздухопловства. Такође, уласком Краљевине Данске у НАТО стратешка позиција Гренланда се уклапа у америчке планове.

Треба такође нагласити једну ствар: идеја куповине територије донедавно није ни изблиза деловала као нешто претерано необично. Уосталом, чак и у односима Америке и Данске одраније је постојао преседан. САД су од Данске за 25 милиона долара 1917. године купиле данашња Девичанска острва. Успут буди речено, сличне трансакције између САД и европских држава су некоћ биле више правило него изузетак. САД су од Француске купиле Лујзијану, од Шпаније Флориду, а од царске Русије Аљаску.

Како ових дана пише један швајцарски аналитачар, Трампова фиксација на Гренланд нема у себи ничег персонално бизарног, то је врло рационалан избор – С обзиром на нову конфронтацију са Москвом, САД имају све разлоге да се сконцентришу и на ову кључну стратешку зону. Било како било, посматрајући ово из српске перспективе, све је јасније да се на случај Космета све теже може гледати као на некакав преседан. Паралела с Гренландом у контексту америчке војне базе је толико очигледна да ју је практично немогуће игнорисати. Данци имају све шансе да се профилишу као скандинавски Срби.

(Koсово Онлајн)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: