Грешке генија неуки не исправљају

Пише: Слободан Милић

Одавно је почело исправљање Његошевих дјела, негирање Његошевих посвета, као и рушење Капеле, великог Његошевог дјела. Ми данас трчимо за лажним знањима, дивимо се незнању, преварама, једном ријечју, трчимо за неморалом, и није ни чудо што живимо у све већем мраку. Зато је ово доба покварењака, незналица и неуких који су уобразили да нешто значе. Даље од свог обора ништа, запосјели су неоправдано високе положаје са којих раде против Црне Горе. Покварењаци и незналице помоћу лажи, лажних вриједности, долара, квазидемократије, лажном старању о људским правима обезвриједили су хиљадугодишње вриједности цивилизације, да би створили по њиховој мјери „идеални свијет“.

Но вратимо се јаду и невољи који су притисли народ у Црној Гори, посебно српски, у посљедњих 20 година од неуких и примитивних а који се казују интелектуалцима на очиглед цијелог свијета уз медије и добоше.

Нема светиња на које нису ударили поништавају и исконске вриједности који чине темеље Црне Горе, а давајући ново тумачење и нове вриједности, „ново читање са дубоким разумијевањем“.

Поријекло Црногораца, вјера, језик и Његош су најинтересантније теме, јер су велике, јер је на њима најлакше доказати неукост, а они, јадници то не знају али за то узимају дебелих новаца. „Велики“ морају на Величине, како би де другачије доказали да су мали и неуки.

Још је, нажалост, Ристо Драгићевић давно (1959.г.) са исправкама „Горског вијенца“, онако људски, по својему, знајући шта је Владика мислио а шта не, шта није урадио, пропустио, није видио…

Затим се појављује књига извјесног В. Никчевића „Млади Његош! Књига не заслужује ни естетску ни етичку пажњу да би се помињала, видимо да је завршила на сметлишту историје. Горе поменути је у њој свим силама слабашног духа, покушао да ухвати самога Његоша у лаж. Он је у књизи доказао да су заслуге Симе Милутиновића Сарајлије у васпитању и образовању младога Његоша минорне- закључак је једноставан: да је неко умјесто Његоша написао уводну пјесму „Луче Микрокозма“. Посвећено „Сими Милутиновићу“ и пјесму „Спровод праху С. Милутиновића“.

Но вратимо се узалудним покушајима преправци Његошевог пјесништва, овдје „Горског вијенца“.

Као што рекосмо Ристо Драгићевић је први, онако мушки ударио са преправкама, а неук није био. Зато се с правом на њега окомио Јевто Миловић у књизи „Рукопис „Горског вијенца“ Петра II Петровића Његоша“.

Прво ћемо навести два примјера како је Његош вршио измјене:

Ј. Миловић каже: „Ово је само један дио измјена што их је Његош у овом случају извршио. Али оне су довољне да се види да он своје стихове стално подвргава темељитој преради. Стално текст мијења на боље. Ове Његошеве исправке најбољи су доказ да он није никоме допуштао да дотјерује језик у његовим пјесничким дјелима“, (подвукао С.М.).

Напомињемо да смо принуђени да цитирамо Ј. М. Милоњића, да би овај текст дошао до неуких, који покушавају да исправљањем, као и до оних других који се припремају трљајући руке да ударе на Његоша.

„Да би се видјело колико је неоправдано мијењати поједине изразе и стиховима Горског вијенца, ми ћемо се овдје задржати само на неким измјенама (подвукао С.М.) које је извршио Ристо Ј. Драгићевић у свом издању Горског вијенца.

Издање Горског вијенца из 1847. г. Не слаже се у многим језичким питањима ни да оригиналним рукописом ни с издањем Горског вијенца које је приредио за штампу Р. Ј. Драгићевић. Те се промјене у тексту тичу многих фонетских, морфолошких и стилистичких појединости.

Нека буду овдје по реду изнесене:

У издању Г о р с к о г а в и ј е н ц а из 1847:
„дан и народ како ћуку тица.“

У оригиналном рукопису:
„дан и народ као ћуку тица.“

У титоградском издању Г о р с к о г а  в и ј е н ц а из 1959:
„дан и народ као ћуку тица.“

У случају „како“ ријеч је о особини Његошева језика коју често сретамо у његовој поезији и у његовим писмима.

У оригиналном рукопису: „Изнијели су крсте с Ловћена на врх Црквине, па су по врху сјели, гађу пушкама и броје колика пута која одјекне.“

У Г о р с к о м  в и ј е н ц у из 1847:
„Изнијели су крсте с Ловћена на врх Црквине, па су по врху сјели, гађају пушкама и броје колика пута која одјекне.“

У титоградском издању Г о р с к о г а  в и ј е н ц а из 1959:

„Изнијели су крсте с Ловћена на врх Црквине, па су по врху сјели; гађају пушкама и броје колико пута која одјекне.“

Израз „колика пута“ стоји и у оригиналном рукопису и у издању Г о р с к о г а в и ј е н ц а из 1847. оправдава се врло добро као особина црногорских говора. (подвукао С.М.).

У издању Г о р с к о г а  в и ј е н ц а из 1847:
„А тројица само претекоше,
над гомиле мртвијех Тураках,
рањене их Турци прегазили.“

У титоградском издању Г о р с к о г а  в и ј е н ц а из 1959:
„А тројица само претекоше:
рањене их Турци прегазили
под гомиле мртвијех Тураках.“

Тако је и у оригиналном рукопису:
„А тројица само претекоше,
рањене их Турци прегазили
под гомиле мртвијех Тураках.“

У коначној редакцији пјесник је овдје промијенио распоред стихова, јер му се учинио логичнијим: само тројица претекоше под гомилама мртвих Турака, па су их Турци рањене прегазили, а то представља дивну смрт.

Све текстолошке измјене које су настале у штампаноме тексту Г о р с к о г а  в и ј е н ц а потичу од Његоша. Пјесник је, свакако, у Бечу морао начисто написати својом руком сав текст свога спјева, а Милорад Медаковић је, по свој прилици, преписао посљедњи и оригинални пјесников рукопис цијелог Г о р с к о г а  в и ј е н ц а за аустријску цензуру и за штампу.

Наведимо за крај резултате Миловићевог рада: „Издања Горског вијенца, што га је приредио за штампу сам пјесник, одступа од оригиналног рукописа. То значи да ово издање није у свему, приређено према сачуваном оригиналном рукопису.

То значи да између оба рукописа текста и првог издања Горског вијенца треба претпоставити трећу руку која је дотјеривала текст за штампу. А то је једино могао бити сâм пјесник.“ (подвукао С.М.)

„Па ипак се без великог разлога не смије ништа мијењати у Горском вијенцу. Изузимајући очите штампарске погрешке, све те евентуалне неправилности се морају објављивати у сваком новом издању Горског вијенца, а у примједбама испод текста може се на њих упозорити.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: