„Грешници“ са два пасоша
Пише: Јован Лакићевић
Дуго сам мислио да није никакав гријех имати у животу два пасоша. Чак да тако нешто представља извјесну предност за оне који их посједују.
Показало се да, кад је ријеч о људима у политици, уопште нијесам у праву!
Поменућу, тим поводом, неколико фришких случајева.
Милојку Пајићу, актуелном премијеру Црне Горе, или, тачније, његовој кандидатури за предсједника државе, озбиљно је, поред осталог, замјерено, што поред пасоша Црне Горе има и српски пасош.
Предсједнику Скупштине ЦГ, Андрији Мандићу, дугогодишњем челнику најјаче српске странке у Црној Шуми, милогорци , поред осталог и због тога, траже, ако не главу, оно бар титулу, односно функцију! На руку им иду и сепаратно шовинистички прописи, који, упркос својевременом обећању Поглавника, и даље не дозвољавају увођење двојног држављанства за два дијела истоиг народа, подијељеног, прије осамнајест година, у двије државе!
Морам признати, „ничим изазван“, да и сам спадам у такве грешнике, пошто сам давних дана био тзв високи функционер у Србији. Но, како ми се српски пасош негдје загубио, црногорски ће ми добро доћи када будем прелазио границу до вјечног почивалишта на Биљегама у Доњој Морачи. Олакшавајућа ми је околност што се одавно, ни за шта, сем за споменуте Биљеге не кандидујем.
Знам, међутим, да унук генерала Арса Јовановића, наачелника Генералштаба ЈНА, прве Брозове жртве након Резолуције ИБ, Милош, предсједник НДС, као француски студент и докторант, има подоста проблема са двојним држављанством. И то је годинама, главни адут његових критичара. Упркос томе што је само посланик, а не кандидат за неке државне функције. Чак је добио и погрдни надимак – Милош „Француз“.
Милошу би се могло замјерити штошта друго, рецимо његово пристајање уз најновију коалицију, на шта његов ђед Арсо сигурно не би био поносан. Али ово…
Овај текст исписујем због четвртог „случаја“, који би, заиста могао постати проблем.
Ријеч је о кандидату за једну високу, министарску функцију Србији, који, како се могло чути, има наше и израелско држављанство. Можда и треће, САД, с обзиром на то како је његов колега из Вашингтона у Београду, говорио недавно, очински топло , о његовим многим врлинама. Ја бих додао да је ријеч о негдашњем младом члану „Отпора“.
А „Отпор“, као што је, ваљда, познато, има међународну репутацију, па, следствено томе, и његови чланови могу имати више пасоша…
Волио бих да ова прича испадне беспотребна и да све прође без непријатних политичких посљедица. Али, никад се не зна…
Бар неће моћи да се каже да на тако нешто нијесмо на вријеме указали!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Обрни окрени, ни један од њих не долази случајно у позицију да служи глобал нацистима. Наравно то не значи да треба бојкотовати изборе, него напротив, изаћи што масовније. Исто се односи и на Србију и на Црну Гору, као и на Републику Српску. Једна јединствена српска странка у Црној Гори, да не би расипали гласове, отворене посланичке листе, да би могли бирати људе којима знамо пасове уназад, које познајемо као истинске патриоте, часне и поштене људе. Има их, мудро ћуте, чекају да прође ово „смутно доба“, мада ми се чини да су нама смутни вјекови, посебно овај последњи, све се пребрзо дешава у свијету, ни ћутање неће помоћи. Корона шоу нам је показала колико да је опасно и ћутати. Један си од ријетких који се не повија, јасно ми је да не можеш пуштит „језик“, али ти ипак хвала и за оволико, сламка међу вихорове.