ИН4С

ИН4С портал

Гробница народних хероја на Калемегдану по други пут Оскрнављени ове године

1 min read

Фото: Беоинфо

Гробница народних хероја на Калемегдану поново је била мета скрнављења у уторак увече. Непознати починиоци су преко белог постамента, где је угравирано „Смрт фашизму, слобода народу“ црвеним спрејом исписали „Хероји са Кошара нису заборављени! Смрт комуни.“

Лица на бистама вандали су, такође, оштетили истом бојом. Ипак, брзом реакцијом ЈП „Београдска тврђава“ и заједничким ангажовањем градских служби, већ јуче, током преподнева, уклоњени су графити са једног од најважнијих споменика на Калемегдану.
Поводом наведеног инцидента огласило се Јавно предузеће „Београдска тврђава“, које је надлежно за овај споменик културе.
– Нажалост, ово је само један у низу случајева у којима вандали на различите начине уништавају монументе у престоници.Поново апелујемо на све посетиоце да не скрнаве споменике културе и не уништавају културно наслеђе тврђаве и Града Београда – кажу у овом јавном предузећу.

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Овде почивају Ђура Ђаковић (1886-1929), Иван Милутиновић (1901-1944) и Иво Лола Рибар (1916-1943). Попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. овде је сахрањен и Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.
Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је спомеником културе 1983. године, а она је и један од бројних споменика на Београдској тврђави који чувају сећање на дугу и бурну историју.

Да подсетимо, у децембру 2019. године, овај споменик је такође био мета вандала. На сличан начин као сада, оскрнавили су Гробницу народних хероја. Непознати починиоци су тада, црвеном бојом, на постаменту исписали „Смрт комуни“.

Извор: новости.рс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Гробница народних хероја на Калемегдану по други пут Оскрнављени ове године

  1. Злочинац српскога рода Моша на Калемегдану је прст у око свим Србима. То вам само говори да су и претходни као и садашњи на власти, комунистичка заоставштина и багра и тога се неће одрећи. А многи од њих, што је опште позната ствар, и дан данас живе у кућама које су комунисти отели од српских домаћина и процес реституције је само једно велико замајавање како би се показала ткз. ЕУ демократичност. Врло лако упоредиво и са безбожницима у ЦГ, што је и предуслов да будете црвени од главе до пете (није случајна боја те квази ЦГ заставе).

  2. Komunizam je mrtav, prestanite da optuzujete mrtvaca. Austrougarski kaplar vrazije divizije ili bravar kojji je svirao klavir i govorio nekoliko svetskih jezika a ni je znao maternji srbski(hrvatski zapravo ne postoji), kukavica Mosa koji se nasao u Crnoj Gori i organizovao napad na Pljevlja, bili su ne prijatelji Srba i zbog toga ne treba da postoje secanja njih. Mladi Lola je bio pozitivna osoba i on zasluzuje da u trenutcima opste histerije anti komunizma bude izuzet i podvrgnut sudu vremenske distance, jer ni je sve bilo lose u periodu socijalizma koji mi cesto nazivamo komunizmom. Ko su te budale koje uzvikuju „dole komuna“? Jadnici, gasni ste ali vas glas ne ma snagu rgumenta.

    1
    1
  3. ово се дешава и дешаваће се све док ти споменици и посмртни остаци не буду уклоњени. поред турбета које је остало из турских времена на калемегдану никада нико није сахрањен. на калемегдану постоји гомила споменика значајним људима које су генерације постављале. али, комунисти су хтели своју варијанту сахрана под зидинама кремља па су направили ово. кршили су тада чак и закон који су сами донели да се може сахрањивати само на гробљима. а просто поређење биографија оних који на калемегдану имају споменике и ових који су ту сахрањени говори ко је био значајнији. нека их преместе на ново гробље, бисте нека распореде где хоће по калемегдану, ако већ морају бити ту, и ово ће престати.

    13
    2
  4. Нису они народни него комунистички “хероји”
    Срамота је да стоје још увек на Калемегдану.

    22
    2
  5. Nemam nikakvor razloga da branim komunizam, niti komuniste – naprotiv!
    Najveće zlo koje je ubačeno u pravoslavne narode je komunizam.
    Nema sreće u osnovnom postulatu komunizma – oteti (eksproprisati, nicionalizovati, i sl.).
    Ali, ne slažem se sa skrnvljenjem spomenika.
    Ako neki heroji nisu isdržali sud vremena (za to je potrebna istorijska distanca) – onda ih treba ukloniti, nakon objektivne javne rasprave.
    Ja bih prvo uklonio Mošu. Lola Ribar je bio mlad čovjek, mislim da su njegava ubjeđenja dolazila iz srca i ne bih mu to zamjerio.
    Zamjerim Srbima na čelu komunističkog i partizanskog pokreta što su dopustili da im borba sa Dražom bude preča od borbe sa Njemcima.
    Za moju tvrdnju pogledajte sliku u knjizi IV tom priloga za biografiju JBT -Autor Vladimir Dedijer.
    Slika prikazuje susret njemačkog pukovnika i Partizanskog generala iznad Bugojna pred IV neprijateljsku ofanzivu. Partizani su nudili da prestanu rušiti pruge, a da se njiama pomogne da se obračunaju sa četnicima.
    Nema u fizici, pa tako ni u životu apsolutno crno i apsolutno bijelo tijelo.
    Sve je sivo u bezbroj nijansi.

    16
    3
    1. Još uvek kao da smo zatrovani komunizmom.Na najlepšem delu beogradske tvrđave su napravili ideološko groblje koje je proglašeno za spomenik od posebnog značaja.Isto su uradili i sa grobom Dimitrija Tucovića sahranivši ga na slaviji u centru Beograda.Da se nebi vređala osećanja autošovinista,tela i spomenike komunista prebaciti na groblje narodnih heroja ili aleji zaslužnih građana.Mislim da bi to bilo najbolje rešenje.

      15
      2
  6. За оне који не знају, записати та имена па мало прочепркати о њиховим „херојствима“ и „заслугама“ за српски народ. Можда су задужили „народе и народности“ и КПЈ…али Србе никако. Као и цвећару склонити, а не изигравати културу и толерантност према злочинцима какав је био Моша Пијаде.

    31
    2
    1. Браво за онога или оне који су црвеним спрејом обиљежили статуе комунистичких крвника.
      Србија и Срби неће бити ослобођени док не раскину погану везу са комунистичким злочинцима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy