Грубач: Култни предсједнички избори у Црној Гори, као „судар“ индивидуализма
1 min read
Војин Грубач
Пише: Војин Грубач
Послије неуспјешних преговора око конституисања нове Владе, што не треба да забрињава јавност Црне Горе јер су те опскурне „игре“ у ингеренцији нама врло познатих политичких субјеката, као приоритет се јавља фокусирање грађана на наредне предсједничке изборе.
Предсједнички избори не представљају, прије свега-судар партија већ одмјеравање снага политичких личности као индивидуа, са партијским и међународним силама које стоје иза њих.
Наравно, с именима-ко ће бити изабран и кренути у предсједнички изборе, партије ће калкулисати до последњег момента.
Елем, због врло чудног понашања партија условних побједница у претходне двије године а урачунавајући да су се у оштрим, бруталним јавним сукобима многи лидери партија прилично политички оштетили то ће, највјероватније, најпожељнији кандидати за предсједника Црне Горе приоритет имати личности које нису „лидери партије“ већ су били јако запажени у политичком животу државе.
Дакако, мишљења ће се ту разилазити, што је нормално и оправдано, али се чини да би одличне резултате у предстојећој предсједничкој трци могли постићи: Јаков Милатовић и Момо Копривица.
Наиме, Јаков Милатовић је одличним резултатом на локалним изборима у Подгорици, али и врло избалансираним политичким ставовима, адекватним изјавама и концептима послије побједе на тим изборима, побрао јако велике симпатије јавности.
Опет, на другој страни, Момчило Копривица у континуитету показује висок степен политичке виртуозности и храбрости, често демонстрирајући правовремене политичке интервенције и реакције, што га издваја из општег политичког естаблишмента Црне Горе.
Какве су шансе Миодрага Лекића, послије неуспјеха преговора око састава нове Владе, тешко је процијенити јер му је тим неуспјехом ауторитет прилично ослабљен.
Од изванпартијских личности, одличан кандидат за предсједника Црне Горе би могао бити ректор Универзитета Црне Горе, проф. др Владимир Божовић.
Међутим, домаћа-политичка и геостратешка-планетарна сцена су толико турбулентне да је логично питање-има ли смисла учествовати у скорашњим предсједничким изборима, ако му партије предложе такву могућност, или је боље сачекати следећи изборни циклус када ће геополитичка и домаћа ситуација бити много повољнија и јаснија.
Иначе, мјесто предсједника Црне Горе га у будућности свакако чека, тако да је све у домену личне процјене.
И на концу, врло озбиљан кандидат за предсједника Црне Горе би могао бити проф. др Милан Поповић, који је недавно заблистао у интервјуу за ТВ Вијести, демонстрирајући храброст и ум.
У сваком случају, отпочињемо причу о политичкој индивидуалности и кандидатима који би били најпожељнији да се нађу на мјесту новог предсједника државе.
И то, не било којег, већ-првог предсједника Црне Горе послије многих деценија тоталитаризма којег је спроводио садашњи предсједник државе који се, послије низа тешких политичких пораза, налази у стању неминовног, сигурног одласка са политичке сцене.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не улазећи у мотиве господина Грубача, који нам је у новогодишњем Порталу обећао „безбрижну политичку годину“, у тренутку кад пропада покушај формирања Лекићеве Владе, да се бави предлагањем кандидата за новог предсједника Републике, у чему је несумњиво поранио, хтио бих да учиним неколике напомене. За политички фијаско најновијег покушаја формирања нове, народне Владе, пресудан утицај имала је Америчка амбасада, уз асистеницу Уре и СНС. Овом приликом не бих о мотивима.
Дакле, у апсолутно невријеме, сложио бих се са сва три Грубачева предлога. Мислим, међутим, да би било много боље да се задржао на тзв непартијским кандидатима. Односно, да је могао да обузда своје страначке симпатије.
Ректор Божовић је, колико знам, био и најозбиљнији кандидат за нестраначког предсједника Владе, прије двије године, али је елиминисан вољом двије-три стране обавјештајне службе. `
Рекао сам већ да су ове кандидатуре одиста преурањене. Али, кад су се већ јавиле, др Божовићу, кога не познајем, придружио бих из „нестраначког сектора“ професора др Веселина, Веска Драшковића, из Мојковца, кога веома добро познајем, који живи у Београду, а који је и душом и срцем и умом сав у Црној Гори! Ријеч је о човјеку ријетке памети, укључујући и ону политичку, изванредних организационих способности, човјеку с визијом, поклонику и пријатељу неумрлог Митрополита Амфилохија!
.