Губа
1 min read
Пише: Радомир Уљаревић
Углавном не читам текстове на сумњивим порталима, а и кад прочитам покајем се. Управо сам прочитао неке од таквих текстова, и ево, јавно се кајем. Ријеч је о хорском насртају на пјесника, Милутинa Мићовићa који плаћа високу цијену само зато што је брат митрополита Јоаникија. Прије него што је Митрополит хиротонисан, нико није налазио ништа лоше у новинским колумнама и књижевним текстовима овог аутора, али након хиротоније, Милутин је постао жртва више чувених шовинистичких портала, који јавно шире мржњу и узбуњују јавност, а све по задатку оних који их финанасирају, и за чије интересе раде, и који су стварни оснивачи тих портала.
Они се не либе да једну застрашујућу трагедију која се догодила на Цетињу користе да нападају своје политичке неистомишљенике, да прстом показују на њих као на инспираторе те трагедије, а у њиховој оптици је ту увијек Црква, на коју ваља ударити и директно, и изокола, и тако су се досјетили да провоцирају јавно мнење, приписујући Милутину кривицу за све за шта није, и не може да буде крив. Ретроактивно читају његове стихове, буквално банализујући метафоре и стилске фигуре, налазећи да се у описима нуле, која је најчешћи гост у Милутиновој поезији крије њихов опис, и тако насрћу на саму поезију не знајући о њој ама баш ништа. Претурају по његовој лектири, налазе да је читао неподобне ауторе, и поред цензуре која је била деценијама на снази у Црној Гори. А то је, признаћете, озбиљан прекршај на који би требало да обрати пажњу Специјално државно тужилаштво.
Ипак, могућа утјеха јесте у томе што су напади на породице, кад је ријеч о владичанским кућама, на неки начин традиција у Црној Гори, почевши још од Петровића који су трпјели подмукле нападе на најближу родбину, на рођену браћу, и на браћу од стричева, и ништа није било боље ни са другим владикама и митрополитима. То се радило, али не тако јавно. Данас, међутим, та је губа на насловним странама, на друштвеним мрежама, на порталима, потписана туђим именима, именима ботова које клонирају у својим лаборторијама они чије је ново идентитетско обиљежје завист, и мржња, и отпадништво. Свети Петар би потегао клетву, а наш Митрополит узноси молитву.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na mržnju ljubavlju, na prijetnje pozivom za razumjevanje, na silu dogovorom i razgovorom, na psovke molitvom. Tako nasa pravoslavna crkva i Mitropolija reaguje na sve napade na nju pa i na ove zadnje nacističke od strane bivše vlasti a koji su nezabilježeni u civilizovanom svijetu. Umjesto tužbe sudu oni apeluju i nude ruku. A druga strana to shvata kao njihovu slabost pa još i pojačava napade na crkvu i za te napade koriste zabludjele mlade ljude i plaćenike, a oni stoje u pozadini i diriguju tim protestima. A svima je jasno da njima upravlja i pokreće ih samo jedan čovjek koji je više od 30 godina pljačkao ovu zemlju i vazda sijao mržnju i zlu krv medju njenim gradjanima. Da je pravde i prava on bi davno bio iza rešetaka i to doživotno, pa bi konačno zavladao mir u ovoj mrčenoj zemlji.