Гурају ли санкције Русију у загрљај Кини?

Пише: Игор Дамјановић

Руски напад на Украјину на путу је да активира све могуће санкције којима је Запад претходних година пријетио Русији. Упркос првобитним најавама да до тога неће дођи, министри земаља ЕУ најавили су јуче да би ипак могли да руске банке искључе са међународне системе плаћања СВИФТ, установљене 70-их година прошлог вијека.

За ову врсту санкција, која ће вјероватно употребу платних картица Виза, Мастер и осталих учинити немогућом за грађане Русије, овдашња влада припремала се одавно. Разрађени су посебни системи плаћања који ће се примјењивати унутар Руске Федерације и посебна платна картица МИР. Она је у оптицају од 2014. године и процјене говоре да се преко ње у Русији већ у јуну 2021. обављало око 32% свих плаћања, а да је око 42% грађана њу користило чешће од Визе и Мастера. Проблем са плаћањем погодио би примарно руску дијаспору, која приходе стечене у домовини троши у државама у којима стално бораве. 

Нове жестоке економске санкције нанијеће удар руској економији, али не може се рећи да је то неочекивано и да се руска држава за њега није дуго спремала. Руска Федерације се под режимом санкција налази још од 2014. године. За то вријеме, санкције су «помогле“ одређеним секторима руске привреде да се ревитализују и повећају производњу, попут пољопривреде и неких области индустрије.

Једнако као што Руси практично неће осјетити проблеме са унутршњим плаћањима, дугорочно неће осјетити ни несташице робе широке потрошње. Дефицит у компјутерској техници, аутомобилима и другим производима високе технологије, увожених са Запада, који би се могао јавити као последица руског одговора на санкције, потпуно како количином, тако и квалитетом могу да надомјесте произвођачи из НР Кине.

Само у 2021. години робна размјена 2 земље достигла је рекордних 147 милијарди долара, више него 2019. године уочи пандемије. Након санкција за очекивати је да робна размјена расте у оба смјера. Руси ће повећати извоз енергената, а Кинези роба које су у Русију стизале са Запада. Последњих година у Русији су све популарнији кинески аутомобили Чери и Хавал, који по свом робусном дизајну и технологији не заостају за западном конкуренцијом. Нешто мању поузданост кинеске аутомоблиске марке покушавају да комезују дужим гарантним роковима и знатно нижом цијеном о западне конкуренције.

Од западних санкција велику штету могле би да претрпе и њихове компаније које су последњих година инвестирале милијарде у Русији, попут Сименса, Крупа и аутомоблских гиганата. У граду Калуга, 200 км од Москве, налази се највећа Фолксвагенова фабрика ван Њемачке, која годишње производи 225.000 аутомобила годишње, који се пласирају углавном на руском тржишту, те још око 150.000 аутомоблиских мотора за извоз.

Европска авиокорпорација Ербас најавила је да би могла забранити испоруку дјелова за руске авиокомпаније, чиме би око 40% авиона овдашње флоте било приземљено. Са друге стране, амерички Боинг, чији авиони чине нешто мање 30% руске цивилне флоте, никакве санкције није најавио.

Западне санкције неминовно интезивираће руску сарадњу поред Кине и са Индијом, Вијетнамом, Индонезијом и неким земљама Латинске Америке. Ипак, одлични политички односи са Кином, екстреман раст робне размјене који ће испровоцирати санкције, уколико се прошири и на војно партнерство могао би да доведе до стварња савеза који би по свим критеријумима превазишао НАТО и све остале западне политичке и војне асоцијације.

У дефинитивним промјенама које очекују свијет, у овој историјској, 2022. години лежи и велика шанса за Србију. Неутралан војни статус и уравнотежен политички однос предсједника Вучића према рату Русије и Украјине Србији даје јединствену улогу, која како руском, тако и западном бизнису може помоћи да премости препреке које изазивају обостране санкције. То би требало да значи нове инвестиције и Истока, и Запада, нова радна мјеста, раст и развој животног стандарда грађана Србије.    

Наравно, неће бити лако наредних мјесеци Русији првих да се избори са првим таласом економских и политичких удара, али ни Србији да се избори са притисцима да Русији уведе санкције.

Ало

Прочитајте ЈОШ:

Твитер „жигоше“ запослене у Спутњику Србија: Обележени приватни налози новинара на друштвеној мрежи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: