ИН4С

ИН4С портал

Гусле су сапутник с којим лакше и сигурније корачаш кроз живот: Концертна турнеја Бојане и Николе Пековића

Матица српска Друштво чланова у Црној Гори, Центар за културу Плужине, ЈУК Херцег фест и Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици организатори су мини концерте турнеје Бојане и Николе Пековића и „Умјетничке породице“
Gusle

Никола и Бојана Пековић

Матица српска Друштво чланова у Црној Гори, Центар за културу Плужине, ЈУК Херцег фест и Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици организатори су мини концерте турнеје Бојане и Николе Пековића и „Умјетничке породице“.

Турнеја је почела њиховим концертом у Подгорици. Вечерас наступају од 20 часова у Дворани „Парк у Херцег Новом, а сјутра у Никшићу, у исто вријеме у сали Парохијског дома. Синоћ су свирали за публику у Плужинама. Ова мини турнеја уклопила им се између наступау Америци (јул) и Кини (август).

Вече је у крипти подгоричког Саборног храма почело обраћањем свештеника Мирчете Шљиванчанина који је поздравио музичаре, истичући да га радује њихово гостовање. Потом су услиједиле добро познате наше народне епске и лирске пјесме, као и оне настале на стихове познатих аутора као што су Змај, Његош, владика Николај, а које су поред Бојане Пековић која је пјевалауз гусле и као солиста, свирали и њен брат Никола Пековић хармоника, виолиниста ЈованТешић, виолончелиста Александар Јаковљевић, бубњар Вук Јовановић, Александар Бељаковић на клавиру и бас гитари и кларинетиста Никола Стефановић.

Наступом, на којем је презентовано како се и традицији може обући ново рухо, а да јој се притом ниште не одузме, већ само подигне на вишу разину, музичари су одушевили публику.

То се нарочито огледа у одличним аранжманима, као и проширењу мелодијског опсега гусала и начину пјевања Бојане Пековић. Уједно, ово очигледно сада већ врло промишљено и студиозно бављење нашом традицијом, у ширем значењу, и пјевањем уз гусле, које се од прошле године налазаи на Уницефовој листи нематеријалне културне баштине, можда је и најбољи начин не само да се презентујемо у свијету, већ и да сами о себи сазнамо више.

Бојана Пековић, како је то подијелила с публиком, чини то студирајући у Финској, на тамошњој академији, наодсјеку за традицоналне инструменте.

Моје школовањеу Финској је само продукт досадашњег рада, и једноставно, морала сам негдје институционално да се заштитим, а у Србији нажалост не постоји таква катедра, и зато сам отишлау свијет. Са собом сам понијела оно чиме сам задојена, и зато је тај рад природан. Не размишљам толико у музичком смислу што радим, већ више о мојим осјећањима, јер мислим да за звук не постоје границе – каже Бојана Пековић.

Да ли Вам традиционални гуслари замјерају на мало другачијем извођењу или им се допада?

Гуслари не замјерају мом раду, и ја сам захвална и њима и публици која подржава мој рад.

 Да ли су наступи у Црној Гори за Вас на неки начин посебни, јер је овђе гусларска традиција још увијек жива?

– Моја отац, и фамилија с очеве стране је сва у Црној Гори, и зато су за мене наступи овдје сасвим нормални, никад немам трему, и увијек се радујем овдашњим наступима.

Колико времена проводите истражујући нашу традицију, и то не само народну?

– Тачно, не истражујем само епску поезију, нити само музику, већ истражујем живот, моју душу, искушења добра и зла који се јављају у мом животу, а звуци су само продукт, идеја неког рјешења, они су истовремено и питање и одговор. Сви звуци који допру до мене истражујем их, и онда правим селекцију, и тек онда преносим то даље. Захвална сам на том дару, јер се захваљујући њему ја сама питам о свом животу и борим кроз живот.

Како бисте објаснили гусле и Ваше пјевање уз гусле некоме ко то још није чуо?

– Моје гусле израдио је врстан гуслар и мајстор Милић Шапоњић из Нове Вароши. Иначе, гусле и њихов звук, једноставно, или вам легну ил и не, оне су као биће, и оне вас прате, оне су ваш други глас. Гусле су животни сапутник са којим би требало да вам буде лакше. Ако вам није лакше, то треба схватити као упозорење да негдје гријешите.

Извор: ДАН

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *