Хамас као изговор и покриће

Пише: Јован Лакићевић

Овај наслов је могао и друкчије да гласи. Рецимо „ Жртве као џелати“.
Знајући колико је наш обичан човјек с разлогом алергичан на сличне наслове, јер је већ годинама презасићен сличним темама, као и оним сваковрсним злодјелима и подвалама, којима је српски народ трајна мета, ставио сам нешто блажу варијанту.
Могао је да гласи, „Шта је злочин, а шта геноцид“…
То, међутим, не мијења суштину, за оне који се одлуче да текст погледају.
Протекло је мјесец дана од „сукоба Хамаса са Израелом“ (!?) а ми и даље нагађамо шта могу бити узроци и посљедице.
Шта могу бити посљедице, није тешко наслутити, бар онима који се помније баве Старим завјетом, Кураном и, рецимо, Нострадамусом. Што је суђено – десиће се!
Што се, пак, узрока тиче, мишљења су и на „Западу“ и на „Истоку“, углавном – подијељена.
На примјер, није немогуће да је Хамас, као почлитички организовани, борбени дио народа (непостојеће) Палестине, хтио да скрене пажњу свијета на статус своје „висеће“ државе, као „посматрача“ у Уједињеним нацијама, која од 1948. истовремено посматра шта јој раде Израел и САД! Наочиглед Планете. А да није, по Резолуције УН, ни послије седам и по деценија, постала држава!
Морам признати да мислим нешто друкчије. Знајући да је Хамас, као могућна противтежа Хезболаху, и Ј. Арафату, својвремено формиран од ЦИАе, Емајсикса и израелског Мосада, овога пута послужио својим оснивачима! Поготово што по неким непотврђеним подацима, ове три организације у редовима Хамаса имају својих чак – десет хиљада људи! И да је њихова акција на терену Израела – по њиховој изведби! Односно, лажна застава!

Дакле, провокација, или инсценација могућног стравичног рата против /непостојеће) Палестине! Или, тачније, против Палестинаца!
Само заробљавање талаца на неком међународном музичком(?) догађају, и по Међународном, и према Ратном праву, јесте злочин. Окршај Хамасових командоса са израелском Полицијом у једном јеврејском кибуцу, намах је проглашен „великим злочином“ Хамаса, „на који се морало одговорити!“
Испоставило се да је „одсјечених 4о дјечјих глава“, поводом чега се згрозила свјетска јавност, најгнуснија измишљотина! То, аутоматски, доводи у сумњу и већ одомаћену квалификацију „великог злочина“ и када је у питању бројка од 1.4оо израелских становника кибуца, који су, како се много касније испоставило, изгинули у окршају хамасових командоса са израелском полицијом! И до данас имамо само информацију ( и бројку) са израелске стране.
Ни оно што се већ данима дешава и што гледамо на терену тзв Газе није „велики злочин“. То је, напросто – геноцид! По његовој основној дефиницији.
Прича о наводној освети Хамасу, односно Палестинцима, одавно је изгубила сваки смисао! Овдје је у питању бездушно убијање, истребљење и исељавање са подручја Газе читаве једне националне заједнице!

Није, дакле, по сриједи само „одсудна битка“ за животни простор Израела, на коме се он у последњих седам деценија, поприлично, сваковрсним насиљем проширио на теренима Палестине, већ о изгону њихових давних сродника, а муслимана, са земље која им је некад била заједничка!
С тим би се, вјероватно, сложио и Гидеон Грајф, Јевреј, који је је са групом међународних стручњака, недавно одлучно порекао бесрамну енглеску конструкцију о „геноциду у Сребреници“! Као и његови многи часни сународници!
У оваквим околностима, када је судбина Планете у питању, готово је бесмислено говорити о некаквим симпатијама на једној и другој страни, или „навијању“. Наравно да нијесмо заборавили смотру неколико бригада муџахедина, коју је обавио нама добро знани „војсковођа“ Алија Изетбеговић, гдје су претежно били Палестинци, који су са одсјеченим српским главама играли „ногомет“ на Озрену! Многи од њих су населили касније Илиџу и друге испражњене српске просторе.
Никад се нијесмо запитали – ко их је тамо довео? А ни политичким аналфабетама није тешко погодити.
С друге, пак, стране, аутентични Јевреји, Сефарди, потомци најмлађег Нојевог сина, Сема (Семити), увијек су имали, послије силних прогона на западу Европе у средњем вијеку, у српском народу (потомцима нојевог сина Јафета) уточиште и подршку!
То није сметало Израелу да ампутирано Косово призна као самосталну државу! Добро, уз САД присилу.
Историју тада, а ни до данас, нажалост, нијесмо знали. Али наши гени – јесу!
Никада нећу заборавити, а надам се ни остали Срби, како је у првом атаку западних сатаниста на Православље, у вријеме бомбардовања и разарања Србије и Црне Горе, ( а прије тога Српске) , о Србима као великом страдалничком народу, говорио љепше и тачније него што сам и сам некад мислио, композитор и Јевреј, Енрико Јосиф. Љепше и од Арчибалда Рајса, чије је срце сахрањено, по његовој изричитој жељи, у српској гробници на Кајмакчалану.
(Узгред, уз разложне хвалоспјеве српском сељаку и ратнику, мени је остала у сјећању она његова реченица о „тзв српској елити, као најгорем дијелу српског народа“! Ваљда због тога што је и данас, након сто година, почесто можемо чути и не знајући да цитирамо А. Рајса!)
У последњих мјесец дана могли смо сазнати (за разлику оних на Западу, који су заробљеници „централизованог“ информисања) многе појединости из тзв праисторије, које, колико-толико бацају свјетлост на суштину овог историјског сукоба у Гази.
Многи од нас знали су да је Јерусалим светилиште муслимана, хришћана и Јеврејаод давних дана.
Мало нас, нажалост, зна да је овдје у питању и жесток вјерски рат, који траје вјековима.! Ријеч је о Храмновој гори, гдје је још три хиљаде године прије Христа, подигнут храм сина Давидовог, Соломона. Соломона, сина Давидовог, упр Да је два пута срушен и да је, по Старом Завјету, који Јевреји једино уважавају, долазак њиховог Месије везан за подизање трећег Соломоновог храма.
На том светом мјесту, надомак Зида плача, данас постоји џамија Ал Акса, саграђена у осмом вијеку, на мјесту са којег се њихов Пророк Мухамед, вијек раније, „издигао у небеса“. ..
Ријеч је, дакле, о мјесту, или светилишту које, и за мухамеданце и за Јевреје има, не само вјерско, него и судбинско значење.
Не бих у овој прилици да говорим о појави Антихриста у вези са обновом трећег Соломоновог храма, која је веома присутна међу припадницима аутентичних Јевреја, Семита, али бих упозорио да би рушење Ал Аксам џамије на Храмовној гори, могао бити окидач, односно повод – Трећем свјетском рату!
Још једном бих, у овој прилици, поменуо прогнозу највећег јеврејског пророка новијег времена, Нострадамуса, од прије четири вијека: „ Јевреји ће, након два миленијума, стећи државу, која ће им кратко трајати и нестаће у пламену“.
Хоће ли се, и гдје, прије овог одавно најављеног катасрофичног краја јевреске државе, десити исељавање и насељавање Јевреја на неким новим просторима (Донбас је изгубљен, захваљујући интервенцији Русије) само Господ зна! У најновијем плану под шифром „Мојсије“, као могућа „дестинација“ помиње се и – Србија!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: