Хандке по испашталиштима
Бећир Вуковић
пише: Бећир Вуковић
Важније је што је Хандке добио Нобелову награду, него да је добио српски писац.
„Моћ није нешто добро, и угрожен је онај који је има“, поручио је Хандке већ неугледном свијету. Ову поруку, морао би да разумије сваки човјек.
Отишао је од те моћи, и изашао на врх изван објективности, тако доказујући немоћ моћног, који је, на крају, тај подухват мора да измјери. Велики пораз џелата метефизике.
Истина постоји само ако се у њеном правцу иде. Идући према њој, Хандке се посвећује страховитој близини проблема.
У Трстенику, ушао је у спаваону српских избјеглица са четвороспратним креветима до плафона, и скружао се испод ногу уснулог сирочета. Ујутру, био је у реду са избјеглицама са Косова, да добије свој чанак купуса.
Разговарајући са Милошевићем у дворишту Хашког испашталишта, хладна вјетрина са Сјеверног мора, расијецала је ријечи. Кроз сукоб слика и ријечи, са јарким пламеновима косе на вјетрини, Хандке се одједном загледао у једну травку, која је расла уз бетонски зид затвора.
И док су разговарали пјесник и робијаш, повијајући се пред хладном вјетрином, није ишчезнуло у значењу бивство влати траве. Живот је живот упркос животу. Кроз хук временовања времена пролазности, у дворишту бетонског испашталишта за Србе, немаше вишка слика смрти. Са неколико ријечи исцртана близина. „Све пролазно јесте само симбол.“ (Гете)
Хандке се у Хашком испашталишту једнако приближио робијашу, и влати траве. Робијашу прислоњеном леђима уз бетонски зид затвора, и влати траве која расте уз исти бетонски зид.
Платон каже да приближавање другоме с ону страну искуства, један је од начина умирања.
Издвојио се, и напустио цијелу западну хомо хемисферу, и отишао на другу страну.
На литургији у срушеној цркви, са сломљеним крстом прислоњеним уз камење олтара, само са свештеником, и старицом. Кад је вјетрина старици угасила свијећу, Хандке је клекнуо, и опет је запалио. Космичка близина душе и душе.
У цијелој васељени – у том тренутку – то су биле најближе душе.
Негдје, у неком селу, низ Дрину. Дрином плове сјенке лишћа топола одозго. У кућици, пјесник сједи са мајком којој су муслимани убили јединца. Плачући, кува им каву. Је ли моје дете жедно, причала је мајка сама са собом изнад црне плоче босанског шпорета.
Желиш ли да се осветиш, питао је Хандке мајку. Не, само да их моје очи никад више не виде.
Ту, на путићу ка кућици, слетела је птичица дижући листак тополе са земље. У кљун је узела кап воде из барице, и одлетела.
Оној другој жртви птичица је однела кап воде. Хандке је понео ту слику.
Бог је хтео да ту кап воде спаси писац и читалац. Тако Бог објави Тајну утјехе.
„Сада бих први пут желео да живим 90 година. Да живим и запишем све што се дешава Србима. Срби су нови Јевреји над којима се обавља нови холокауст, и желио бих да и они као Јевреји, и ја са њима, запишем сваку реч, сваки проглас који објављују медији новог нацизма.“
„Не желите да се утопите у овом мрачном, глобалном политичком подземљу“, важна је порука Петера – Петра Хандкеа – Србима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Licitirati je li Peter Handke veća gromada kao pisac ili moralista je kao licitirati je li starije jaje od kokoške!Vrijeme je majstorsko rešeto!Hoce li se osudjivati svi slobodnomisleći ljudi koji su podržali nato?NARAVNO DA ĆE DOĆI TO VRIJEME!!!
“ Da sam znao, nikada ne bih spavao“! (Markes)
Da ovo Komlena zamlate zna, nikada se ne bi budio.
Bravo braćo, držite čas montenegrinima koje, naravno, neće posramiti srpska pamet! Blavori dukljanski ionako ništa ne razumiju. Neznanje njima daje svako pravo. Između ostalog i pravo da se pozicioniraju u vrhove lanca ishrane.
I pravo da imaju najbolje ženke:)
Најбоље женке ако су са издајицама онда авише и нису најбоље женке. Монтенегрини нису ништа друго до класичне издајице, а издајице су слабићи само лукави слабићи
To je jedna preispoljna nadobudna budala u traganju za sopstvenim “ sungularitetom“.
Ljudi to obično rade na osami, u tišini, nasamo sa sobom i svetom.
Ovaj šifrovani komedijaš je egzibicionista.
Čovek ima dva lica i dve anime, udvojenik. To je opasno stanje po psihu. A ta psiha je opasna po okolinu!
Moj stav da se istina ne trazi, ona bitise.
Handke je posao na Kosmet da je dozivi i da joj se pokloni , a ne da je nadje. On ju je vec spoznao. Ona traje kao spoznaja.
Fizicka kategorija istine je culni pojam i ona nesporno, postoji, kao refeks sustine, ali sustina istine je nadculna, univerzalna i jedinstvena. Metafizicka kategorija.
Ovaj MFTB je kao i većina ovdje. Mrzi originale zato je Bećir na udaru a isplagira Basaru misleći da niko ništa ne zna i ne čita. Zaludnjak koji čuči i preža. E moj prijatelju treba biti ono što jesi. A ne vidjela žaba da se konji kuju pa i ona digla nogu. Neznanje udruženo sa lošim namjerama daje takve ljude. Neznavene ogorčene isfrustrirane…
Niko mi nemoze narediti da nekoga volim i da se za njega zrtvujem ,ako to radim radim iz svog ubedjenja i iz svoje duse,jednako onako kako mogu i da se molim za njegovo spasenje u stvari njegove duse!
Radjamo se bezgresni umiremo ipak s grijehom,ne postoji gresno drusvo nego gresni pojedinci koji cine takvo „bezgresno“ drustvo,zvuci malo konfuzno ali mnostvo praviednika ili gesnika cine takvo drustvo onakvo kakvo jeste.
Jedan prvednik mada je to puno , ili manji gresni pojedinac,sto je istina cini perjanicu „bezgresnog “ drustva Zapada,ili grseni narod Srbi cine bezgresnu drzavu Srbiju,ima li tu razlike i izlaza za gresne narod i bezgresne drzave ?Bas u tome je problem koji se nece rijesit u ovom stanju bitisanja i pojedinca i i zajednica sirih ili manjih.
Mozemo se pozivati i na Hegela ili Njegosa svejdno je ovdje i svuda gdje zive ljude,jedno je sigurno fizicki cemo nestanuti a sto za zivota urdimo cijenit ce nasi potomci ovdje na zemlji , za drugi sud i druga desavanje zaduzen je neko drugi.Zato se jedan pisac zainteresova za nasu sudbinu, vjerujem videci nepravdu koja nam se radi od bezgresnih drzava Zapada,bas nama gresnima Srbima,to ga cini vecim u ocima istine i gresnog zivota,kako se prolazi na tom putu Handke je to osjetio,samo ne onako i onoliko koliko jedan oboicni Srbin iz Velike Hoce ili negdje drugo gdje zive Srbi pogodjeni desavanjima u zadnji godinama prosloga vijeka ali ne samo Srbi.
Istina grijeha i bezgresno zivljenje su toliko blizu a toliko odovjeni da ih je tesko uociti,njihovu razliku nezanju ponekda ni ljudi cinjeci dobro,bar su tako htjeli mozda cine i veliki grieh,mi toga nijesmo svjesno,mozda neki sada vec netsanuli prozrocljivi monasi u nekim kelijam, u kojim se projavi neka svjetlost j ,koja je obicnom smrtniku neshvatljiva,ili shvatljiva ali nije dostupna.
Osnovni smisao HISCANSTVA je bio i ostao da Ono podigne na neki visi nivo- narod , da se svojim „djelima“pokusa pribliziti dobru ,ne onako kao je to Hristos radio ali da se na Njega ugledaju ljudi cinjeci dobra djela i tako se gledajuci u Njega besmtrnog i VSKRSLOG pokusa dati prednost dobru a ne paganstvu i idolatriji, sto se dalje udaljuju drustva u tom pokusaju ili su se udaljila to je njihova stvarnost tuznija i neizvjsnija,bez obzira na trenutna „blaga“ koja posjeduju .
Crkva je tu da to radi ili bar da pokusa narod tome pribliziti,ali da li je Crkva takva kakva jeste, ziva od ljudi gresnih ,toliko mocna, u bezgresno drustv i puno gresnih pojedinca koji svi
hoce da umru bezgresni a za to ne cine nsita.Peter Handke je pokusao i u svom naumu uspio,koliko je uspio ,pokazuje kritika i danas na njegovu gresnu dusu , „bezgresnih“ pojedinaca
Само, не знамо каква је истина, кад неко узме део Басариног текста о Хандкеу, и објави га – као коментар – а није његово.
Овдје је и преписивање – плагијат – истина.
Komlene slabo te plaćaju traži povišicu.
Ponekad biva da odličan pisac bude u političkom smislu totalni moron. Handke jeste politički moron, ali to ne potire činjenicu da je odličan pisac. U regionu je sve shvaćeno kao nagrada Miloševićevim zločinima i nepočinstvima koje je laureat svojski „podržavao“, ali je isto tako činjenica da se Nobelova nagrada dodeljuje za književnost, a ne za „davanje podrške“. Dajući podršku Miloševiću, o svom trošku i na svoju štetu, Handke je pravio budalu samo od sebe nikome ne nanijevši nikakvu konkretnu štetu. Sve što je uradio, Milošević bi uradio i bez Handkeove podrške.
Među srbima ova nagrada doživljena je orgazmičkno, kao druga srpska Nobelova nagrada, iako ni dobitnik prvog srpskog Nobela nije bio Srbin. Koliko se sjećam srbi su bili blizu Nobela samo jednog dana do podne, kada je neko pronio glas da će Dobrica Ćosić dobiti nagradu, a sve je u stvari bila obična sprdnja u koju su mnogi povjerovali.
Усташо,ти се разумијеш у вријеме.Овдје је тема вјечност.
Рекао сам ти,одјебарес….
Šansa da najveći umovi budu ‘moroni’ je taman tolika kolika je tvoja da napišeš nešto smisleno. Najveći psiholozi su već konstatovali vezu velikih (‘dobrih’) ljudi sa genijalnošću. Ne mora svaki pisac biti genije. Ali svaki genije je veliki čovek. A Handke je ne pisac – nobelovac, nego najveći pisac današnjice. Kao što su genijalni Njegoš, Tesla, Andrić, Meša, Kusturica… Najveći ne mogu biti mediokriteti i gutati propagandu za mase. Gde god je masa, to je već po sebi sumnjivo, jer mase nisu baš najpametnije.
Џаба.
Никако ,колико год се јако замахивало,та камена реченица да се претвори у хитац и њом досегне друга обала.
Нетачно је да Истина постоји само ако се у њеном правцу иде.
Истина нема правац,ни смјер,ни интезитет.Истина,просто, није физичка величина.
Истина је сингуларност.
Зато је Хендке вјечан.
Istina nikada, ali nikada, nije singularnost. Ona je uvijek ono za šta je proglasiš kao istinu, u svom umu i duši. Uostalom, na nivou kvantne fizike važe sasvim drugi fizički zakoni u odnosu na klasičnu Njutnovu fiziku, čiji smo robovi. Prije bi trebalo reći, istina nije nikad jednoznačna, već izbor većine u datom trenutku, na bazi dostupnih činjenica. Zašto Handkeovi zemljaci nisu bili u stanju da istinu vide kao što su je doživljavali Srbi, stvar je podle propagande, predrasuda i vjerovatno, interesa kolektivnog Zapda. Njegova veličina je stoga veća, jer je uspio da se uzdigne iznad mulja svega navedenog i bio u stanju da pogleda daleko iza horizonta. Makar dvadeset ili više godina unaprijed! Zato svi Srbi, ali i slobodni ljudi Svijeta, Handkeu treba da podignu spomenik -ako li ne baš onaj pravi, bronzani, onda onaj najveći i najgrandiozniji- u svom srcu i duši.
Причаш о историјској истини,људском фалсификату оригинала .Та истина или истине су орочене временом ,зато су порозне и подложне ревизији.Ту нема двојбе.
Истина ,а не њено тумачење ,јесте ентитет,бездимензина је и изван времена .
Дакле сингуларитет.
Причаш о историјској истини,истини са малим и,људском фалсификату оригинала.Та истина или истине ,свеједно,орочене су временом,зато су порозне и подложне ревизији.
Истина,а не њено тумачење,јесте ентитет,бездимензиона је и изван времена.Нестишљива у Историји,пребива у Духу.
Дакле сингуларитет.
Зато је Хендке вјечан,а не зато што је говорио на нечијој сахрани..
Ne lupetaj. Njje ovo matematika ni fizika, nego književnost, emocije i metafizika.
Брат,
не авета’…
Istina je ontološka kategorija, odnos (relacija), a najviši odnos je ljubav.
Istina!