Хаос у Народној скупштини: Какав је план прозападне опозиције

Акција прозападне опозиције у Скупштини Србије – комбиновани напад јајима и димним бомбама у сали парламента, током седнице редовног пролећног заседања са више од 60 тачака дневног реда – почела је после обраћања посланика ове опције у којима су јасно поручили да пристају само на прелазну владу. У обзир не долазе ни избори, ни нова, ни реконструисана влада.

Посланик „Зелено левог фронта“ Радомир Лазовић започео је обраћање речима да „једина тачка дневног реда мора бити испуњење студентских захтева и усвајање Закона о високом образовању и констатација оставке Владе Србије“. Ни о чему другом не треба да се разговара.

„Једна оваква техничка влада не сме да предлаже законе, не може сада Вучевић да предлаже законе о планирању и изградњи, изложби ЕКСПО, литијуму, не може да предлаже задуживање. Он је натеран на оставку због величанствених протеста и он нема шта да предлаже даље. Након усвајања овог закона и констатације оставке и пада владе, режим има два пута – прелазну владу која ће обезбедити слободу медија, заустављање политичких притисака и стварање услова за слободне изборе, други пут је улазак у отворену диктатуру, а бојим се да сте њега изабрали. Решење није и не може бити ни Вучићева прелазна која је реконструисана влада и нова манипулација, већ она влада која је састављена од људи са ауторитетом и струке. Не избори, не бојкот избора него спречавање таквих избора“, истакао је Лазовић.

Мирослав Алексић из Народног покрета Србије је током дискусије сам „констатовао оставку Вучевића“. Рекао је да нигде не пише да оставку треба да констатује председник парламента, па је онда то учинио он и то значи да је „влада пала“.

И Мариника Тепић из Странке слободе и правде рекла је да само једна тачка дневног реда мора да буде, а то је Закон о високом образовању.

„Ова влада је пала. Ми смо констатовали да је пала. Немојте да уводите министре“, рекла је Тепићева и додала да „Ана Брнабић нема појма“.

А, шта се крије иза планова и намера прозападне опозиције (све је јасније да не пристају ни на шта осим на прелазну владу), раније је у интервјуу за „Геопост“ најавио члан Председништва Лиге социјалдемократа Војводине Александар Оленик.

Рекао је да је „у Србији тренутно у току процес развлашћивања Александра Вучића и одузимања власти коју је стекао противно Уставу и противно закону“.

„Исхода има два – или ће Вучић попустити и допустити мирну транзицију власти кроз формирање неке врсте техничке, прелазне владе, која би требало само да спроведе изборе слободне и фер прве после 12 година. Или, то неће урадити и онда ће доћи до пуцања његовог противзаконитог система односно његове коруптивне хоботнице. Питање је само тренутка када ће то пући, и то неће бити нимало лепо, имајући у виду 5. октобар 2000. Тако да је у принципу на Вучићу што пре се повуче и испуни студентске захтеве, а затим и омогући прелазној влади организацију фер и поштених избора. Упорно одржавање на власти путем пропаганде и насиља ће у једном тренутку довести до сукоба. Али, нажалост, у овом тренутку наша опозициона страна се још увек не пита довољно која ће бити од ове две опције већ је, у овом тренутку, све на њему“, истакао је Оленик.

Иначе, према законима, Скупштина Србије констатује оставку премијера на првој следећој седници. Све док парламент не прими к знању повлачење премијера, Влада Србије ради у пуном мандату. Од када се прихвати оставка Вучевића, кабинет ради у техничком, ограниченом мандату.

Наше законодавство не познаје прелазну владу.

„Израз прелазна влада није уставноправна, него чи­сто политичка категорија. Он нема никакве везе са нормалним или уоби­чајеним функциониса­њем демократског пар­ламентарног система. То је влада која се формира са унапред ороченим мандатом, најчешће је резултат привидног и политички наметнутог договора опозитних по­литичких струја. Она не­ма демократски легити­митет, јер не произлази из воље народа изражене на демократским избо­рима, иако формално настаје избором у парла­менту“, истакао је за РТ Балкан професор уставног права Владан Петров.

По правилу, како наводи, „прелазна влада“ форми­ра се након великих друштвено-политичких превирања, када је устав „суспендован“, или га практично и нема.

„Стога је прелазна влада „ин­цидент“ у периоду када политички и уставни систем фактички и не функционише. Не посто­ји ниједан оправдани разлог за њено формирање мимо једне такве крајње изузетне и изнуђене по­литичке ситуације. На пример, таква је била прелазна влада Миломи­ра Минића, формирана на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО крајем октобра 2000. и трајала је свега три месеца да би створила привид да у држави има извршне власти и да би се припре­мили превремени репу­блички парламентарни избори“ навео је Петров.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: