Хапшење светих владика у Никшићу
Славко Перошевић
Дошли сте ноћу у опреми пуној
Ко’ чопор хијена из мрачне саване
Да свецима живим везујете руке
Безбожничка војско у служби Сатане
Дошли сте по’ мраку да хапсите свјетлост
Носећи решења некаквога суда
Зар се не бојите народног проклетства
Зар вам је од Христа срцу дражи Јуда
Послати да лучу утрнете наде
По’ налогу сила безумља и мрака
Продали сте душу , част , образ и вјеру
Купљени за малу шаку сребрењака
На дан овај свети , хапсите Владике
Пузите по блату за мизерну плаћу
Спремни да на ријеч свога господара
Испалите рафал на рођену браћу
Многи од вас једва , крај саставља с’ крајем
Али вјерно штити богате тајкуне
Али дан ће доћи да пред Божјим судом
За недјела своја платите рачуне
Па вас овом пјесмо преклињем и молим
Догнајте се бистром уму и памети
Немој да због хира ненародне власти
На вас баци клетву Василије Свети
Криминалци свуда тешка чуда чине
Пуцају на људе , продавају дрогу
А ви по задатку нечастивих сила
Хапсите монахе који служе Богу
Али залуд својом стравите нас силом
Јер нас има више но на грани листа
И сваки је од нас погинути спреман
За правду , за вјеру , за Исуса Христа
Ни’ Владике наше , страх вјерујте није
Не плаше их ланци нит пендреци тврди
Јер оном ком’ закон у топузу лежи
Траг стопала вазда , нечовјештвом смрди
Ја сам ово ноћас написати моро
Јер љутња ми нека прокључа кроз вене
И част би ми била , када би сте хтјели
Да личне слободе , лишите и мене
Кад би сте ме хтјели затворит бар мало
У тамници пуној самоће и студи
То’ би за ме био најсјајнији орден
Што ми га је неко , ставио на груди
Славко Перошевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pravi si pjesnik.
Pogadjas u srce.
Hvala Ti sto ostavljas za
Vjecnost nasu tugu i jad.
Плачем и читам, тј. довршавам читање !! Понос и Чистота Морална !!
Nista od pjesnicenja, vrijeme je za akciju i zakletvu, ostalo je samo prazna prica.
Ne grijesi dusu, uvijek je bilo i ratnika i junaka, no je uvijek bilo i pjesnika i svestenika i umjetnika. Kako bi mi danas znali za nase slavne junake i vojskovodje da nije bilo ovakih narodnih pjesnika i guslara? Prica se nekad i zaboravi a dobra pjesma uvijek ostane u srcu.
Slazem se i za akciju i za zakletvu, no pusti one koji umiju da to narodu proslave i opjevaju
Сваки ратник је у дубини душе пјесник, а сваки пјесник је у дубини душе ратник. Тешко је то двоје раздвојити. Пјесме дају морал, дају снагу и вољу за борбом. Знам из искуства, из прве руке, ова пјесма доље је опјевала погибију мог првог ратног команданта и дала ми неку додатну снагу и вољу за борбом, задовољство да јунаци макар у пјесмама никада заборављени бити неће.
https://www.youtube.com/watch?v=hDrbbEr53qA
Извињавам се ако сам досадан.
Nijesi brate dosadan, naprotiv. Cuo sam za hrabre Vukove sa Vucjaka, a sad odslusao i ovu divnu pjesmu. Vazda ste vi iz Republike Srpske svjetlali obraz Srpstvu. Kamo srece da smo i mi danas takvi.
Hvala ti brate mili, ovo mi puno znači. Ovo u nama, a koji smo bili u ratu, izaziva prejake emocije čak i poslje tolliko godina. A izazivaće dog gođ zemljom hodamo. Sve najbolje,
Бог Ти Помого и Увек Помаго, Јуначе Наш !!
Nijesi dosadan, sine.
Lijepo pises, a lijepo je vidjet`i
„Mladjen sa Kozare“. To je kao
pjesma, pjesma naseg usuda i nade.
Ziv bio i sto godina zivio, Mladjene.
Hvala na lijepim riječima i sve najbolje.
Монтенегро пасје легло!Читав Монтенегро смрди од прљавих ногу лоповлук,кокаин,дукљански кретени…псујем матер оном поквареном Милу зашто су се кола сломила на мени.
… Samo ti kiti, pero junačko!
I gusle, i one će nam onda trebati …
Ka i uvijek kad smo zlotvoru stali nogom za vrat!
Da se i pjesmom kaže …
Капа доље пјесниче, мој дубоки наклон. Не могу заплакати очима али могу заплакати срцемчитајућ твоје пјесме. Кажу да су влажне очи а суво срце обиљежја лицемјера, а суве очи и влажно срце обиљежја праведника. Жив ти био јуначе !
Ja ti ovo pismo , pukovniče
Noćas pišem iz malog Šavnika
Da te pitam , zbog čega si išo
U skut , srpskog da ljubiš krvnika.
Zbog čega si , išo pukovniče
Đe je Srbin vječito leleko
Zbog čega si ponizio sebe
Gubalo te majčino mlijeko.
Mjesto počast da žrtvama odaš
Vječne snove što u grobu snuju
Ti s dušmanom , pravoslavnog roda
Vino piješ , i slaviš “ OLUJU “.
Kano krilo , gladnog lešinara
Šahovnica nad tobom se vije
Lele majci , tvojoj moj Ivane
Bolje da te , ni rađala nije.
Dok rod srpski , na dan ovaj kleti
Nad humkama svoje đece plače
Ti na ponos , Srpske Sparte pljuješ
I pozdravljaš ustaške koljače.
Ni Sekula Drljević se nije
Vjeruj tako ponizno ponaša
Što je silnog Đurišića Pavla
Predo živa , u ruke ustaša.
Te godine Gradiška je Stara
Crnogorske đece , bila raka
Pa sam zbog tog , gledajuć te s njima
Vas dan dugi , od žalosti plaka.
Jasenovac ni pominjat neću
Klete jame i stratišta mnoga
Svu noć sebe , s nevjericom pitam
Kako s njima , slaviti si moga.
Na vratima srpskog grada Knina
Đe barjaci sad viore njini
Ti’ , pukovnik crnogorske vojske
Pružaš ruku Antu Gotovini.
Ako ti je naređeno bilo
Što ne skinu , s ruku epolete
Da te kano ŽUGIĆ BOŽIDARA
Vječno slave , pisci i poete.
Da se Serdar Janko spuštit može
Crnoj zemlji ,iz plavih visina
Kunem ti se u krst i u vjeru
Da se ne bi , nanosio čina.
Petar bi te Cetinjski prokleo
I za tebe , poslo perjanike
Da te pita , što si poletio
U skut srpske , da ljubiš krvnike.
Zar nijesi u dubini duše
Čuo vapaj , jauke i krike
I pod nožem ustaškim đe plaču
Srpska đeca , s Korduna i Like.
Vako radeć , nikad ući nećeš
U “ Primjere čojstva i junaštva “
Nit će neko za tebe da kaže
“ Da si rodit , imao se rašta “.
Jesi l’ imo koga da ti kaže
“ Čist kroz mjesta prljava prolazi
I da na svjet , sve se oprat može
Samo crni ne mogu obrazi “.
Slavko Perošević
Одлично Перошевићу, напокон си показао да си и добар народни епски пјесник, а не само патриота.
АМИН!
АМИН!
АМИН!