Харченко: Нормализација у БиХ кроз унутрашњи дијалог; Укинути ОХР

„Русија је сигурна да нормализација ситуације у БиХ треба да буде у оквиру унутрашњег дијалога, строго на основу Дејтонског мировног споразума, као и да треба затворити протекторат – Канцеларију високог представника (ОХР)“, рекао је руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко.

„Треба да се затвори, неумјесно у садашњим условима, протекторатно присуство, Канцеларија високог представника у БиХ. Тај приступ, према нашем мишљењу, потпуно одговара интересима наших земаља, као и задацима јачања безбједности и стабилности на Балкану и у цијелој Европи“, истакао је Боцан-Харченко.

У ауторском тексту за београдску „Политику„, поводом 220 година руске дипломатије, Боцан-Харченко је истакао да ће Русија наставити тијесну сарадњу са Србијом у вези са Косовом и Метохијом ради обезбјеђења законитих интереса Београда, гарантованих у Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН.

„На том темељу, без повлађивања косовским Албанцима, треба да се граде, уз посредовање ЕУ, преговори између Београда и Приштине“, нагласио је Боцан-Харченко.

Он је истакао да Приштина треба да реализује све претходне договоре, прије свега о формирању заједнице српских општина, и да престане са покушајима да се тај модел, који обезбјеђује права Срба, лиши садржаја.

Боцан-Харченко је рекао да Москва високо цијени да у Београду дијеле њену визију кључних међународних тема, као и да ће и даље његовати пријатељство и повјерење Русије и Србије, усавршавати стратешко партнерство, уз дијалог на највишем нивоу.

Када је ријеч о осталим темама, он је навео да је стратешки приоритет Русије стварање „великог евроазијског партнерства“ од Лисабона до Владивостока, као и да се Москва залаже за политичко рјешавање сукоба, те поштовање свих повеља УН, међународног права и централну улогу УН.

Боцан-Харченко је навео да се Русија са истомишљеницима чврсто залаже за оздрављење међународне ситуације и да се одлучно супротставља покушајима Запада да замијени међународно право неким „поретком заснованим на правилима“, а УН „клубовима за изабране“, чије је дјеловање усредсређено на ултралибералну агенду.

Он је додао да Русија подржава политичко рјешавање сукоба, укључујући и унутарукрајинску кризу, као и уједињење међународних напора у спречавању прекограничних изазова и пријетњи, те истакао потребу за формирањем нове „безбједносне једначине“, која би узимала у обзир све међусобно повезане факторе стратешке стабилности.

Русија, напоменуо је он, инсистира на обезбјеђењу прецизних, сигурних, правно обавезујућих гаранција безбједности на европском континенту, на основу принципа „недјељивости безбједности“, утврђеног у Повељи за европску безбједност из Истанбула 1999. године.

Боцан-Харченко је навео да је ријеч о о три захтјева – неширењу НАТО-а на исток, неразмјештању ударних наоружања поред руске западне границе и повратку конфигурације снага и инфраструктуре НАТО-а на положај из 1997. године.

Извор: Срна

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: