Хашки суд против Трампа

Од појединаца из оружаних снага и Централнообавештајне агенције (ЦИА) САД можда ће бити тражено да изађу пред стални Међународни кривични суд (МКС) под оптужбом за ратне злочине, следи из извештаја тог трибунала у Хагу. Реч је о случајевима мучења притвореника у „рату против тероризма”, пракси која је у међувремену делимично ограничена, али је победник на председничким изборима Доналд Трамп најавио да ће одобрити поновну употребу забрањених, најтежих техника – „побољшаних техника испитивања”, како их је ЦИА еуфемистички назвала.

Према налазима истражитеља МКС, чији је извештај пренела Ал Џазира, припадници америчке армије су одговорни за тортуру над 61 притвореником у Авганистану у периоду од првог маја 2003. до краја 2014. године. Оперативци ЦИА су између децембра 2002. и марта 2008. године мучењу и другим окрутностима и нападима на лично достојанство, укључив и силовање, подвргли 27 особа у Авганистану, као и у Пољској, Румунији и Литванији, на чије су територије стизали „ванредни трансфери” америчких заточеника с Блиског истока осумњичених за повезаност с терористима.

Истражитељи МКС-а најавили су да ће врло брзо одлучити да ли да затраже отварање „истраге пуног обима” у Авганистану, на основу које би могли подићи оптужнице за ратне злочине. Пентагон је одбио да то коментарише, док је Стејт департмент поручио да не верује како је истрага МКС-а „у складу с правилима или прикладна” и да амерички истражни систем „више него задовољава међународне стандарде”.

САД, наиме, нису чланица тог трибунала. Бил Клинтон је пред крај свог председничког мандата потписао Римски споразум, којим је он основан, али је његов наследник Џорџ Буш млађи опозвао ту одлуку, тврдећи да би она могла изложити Американце „политичком” и „неправедном” прогону.

Међутим, Авганистан јесте прихватио надлежност МКС-а. Пошто су овде посреди случајеви који су се догодили на његовој територији а нису и вероватно неће ни бити изведени пред неки други суд, МКС би, теоријски, могао позвати на одговорност америчке војнике и обавештајце који су у Авганистану мучили затворенике.

Био би то први пут да Американце гони овај суд. Тиме би можда делимично утишао приговоре афричких држава, које представљају највећи регионални блок у МКС-у, чак и након што су њих три крајем октобра иступиле из чланства. Оне су, како су објасниле, на тај начин протестовале јер трибунал готово искључиво суди Африканцима будући да велике силе, попут САД, Русије и Кине, одбијају његову надлежност, па би се у супротном, да оптужницом обухвати и њихове држављане, увалио у изузетне потешкоће, и практичне и политичке природе. Још две афричке земље су најавиле да ће такође напустити МКС, па би његова одлука да, упркос свему, крене на Американце могла макар поткопати оправданост афричких приговора, које је тренутно тешко оспорити, и покушати да заустави тренд осипања чланица и дерогирања те установе, која је требало да представља темељ међународне кривичне правде.

Вашингтон у томе сигурно неће помоћи хашком суду изручењем америчких држављана који би евентуално били оптужени за ратне злочине. Сад се на то може рачунати и још мање него раније, јер Доналд Трамп, који ће примити дужност председника САД 20. јануара, у кампањи је најавио да ће поново дозволити пун обим „алтернативног скупа процедура”, алтернативних у односу на људска права, пошто је то још један еуфемизам за технике мучења попут лишавања сна или „вотербординга”. Трамп је, штавише, обећао да ће дозволити „и врашки горе ствари од вотербординга”.

Неке од најгорих метода злостављања затвореника забрањене су актом из 2005. године. Четири године касније, убрзо по уласку у Белу кућу, Барак Обама је донео председничку уредбу којом је одузео право ЦИА да води сопствене центре за притвор, какви су сада под пажњом суда у Хагу, као и да прибегава још неким од преосталих „побољшаних техника испитивања”.

У међувремену су засебне истраге америчког министарства правде, комитета Сената, ФБИ и ЦИА установиле да тортура није пружила вредне и поуздане податке у борби против тероризма. Али, Трамп је током кампање то игнорисао. Као што је на почетку Обаминог мандата био довољан потпис председника да, барем званично, такви методи буду стављени ван закона, и сада би Трамп по устоличењу могао лако да дозволи обавештајцима и војницима на Блиском истоку да опет посегну за мучењем.

У такву атмосферу у Белој кући уклопило би се и ако би Трамп, што је могућност која је најављује из његове Републиканске странке, на високе позиције вратио Џона Болтона, некадашњег званичника Стејт департмента и амбасадора у Уједињеним нацијама, и Џејмса Вулсија, бившег директора ЦИА. Обојица су неоконзервативци и заговорници инвазије на Ирак, након које је примена тортуре експлодирала. У Трамповом тиму је већ сада Фредерик Флајц, који је, подсећа Ројтерс, био Болтонов помоћник и радио је са јединицом ЦИА која је констатовала да Садам Хусеин вероватно поседује оружје за масовно уништење, што се показало нетачним, али је послужило као изговор за војни упад у Ирак.

Њега је подржавао и Трамп, премда је тврдио другачије, чак и након што су медији нашли снимак његовог јавног иступа у којем се заложио за ту акцију. Супротан став је вероватно делом накнадна памет, делом напад на Хилари Клинтон, која је такође подржала инвазију и тек с великим закашњењем схватила, како је рекла, да је она ипак била погрешна. Тако данас Трамп уверава и да је био против интервенције у Либији, мада је нађен и снимак интервјуа у којем се пита зашто се тамо не пошаљу војници, да би му касније Клинтонова као државни секретар ту жељу испунила.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: