Хаустор: ,,Трећи свијет’’ 30 година касније

Ето, прошло је тачно 30 година од када је Хаустор ,,избацио’’ албум ,,Трећи свијет’’. Иако су сви њихови радови дословно ремек дјела, атмосфера коју је са собом донио ,,Трећи свијет’’, нигдје се више није могла пронаћи. Оно, док ,,проматраш град у долини’’. Често сам у овим ,,кратким резовима’’ субјективан, па ћу то право искористити и сада. Не знам да ли је током стварања у питању било неко посебно расположење Рундека, Сахера и осталих или нешто ,,више’’ од тога, али знам да нешто слично на овим просторима није одсвирано ни прије ни послије. Можда сам под утиском чињенице да ми је ствар ,,Патуљци у врту’’ једна од дражих ,,у нас’’, али ако кренемо са било које стране, од ритмова и текстова, до ситних, префињених Рундекових детаља који значе све, долазимо до истине о овом албуму.

Увијек ме забављало жанровско (раз)сврставање албума ,,Трећи свијет’’, и то од стране озбиљних рок ,,научника’’, гдје се једни чврсто држе регеа, други соула, трећи попа,…

И јесте, има ту свега, али је то потпуно небитно, мени једино није јасно како је бенду успјело да укомпонује сву ту ,,суву’’ умјетност, то шаренило ритма и звука. Ваљда се то деси једном у животу, ,,као кад се мисли поклопе’’, што би рекао Џони. ,,Трећи свијет’’, срећом, нема неки изразити хит, то је ,,уједначен’’ албум, али је ово дјело ,,поплочало’’ пут за поплаву хитова које су донијели ,,Болеро’’ и ,,Тајни град’’. Тачније, не би било ,,Шала од свиле’’ да није ,,Доње стране муње’’, нити ,,Узалуд питаш’’ да није било ,,Скривен иза лажних имена’’, нити би се масе ,,палиле“ на ,,Ену’’ да се није десио ,,Необичан дан’’.

,,Трећи свијет’’ није најбоље што је дала југословенска рок сцена, можда није најбоље ни од онога што је понудио Хаустор, али овај албум је узидан у осамдесете и један је од оних који стоје чврсто, као аргумент и адут који се потеже када се ове године желе представити као нешто најбоље што се десило нашој музици.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: