Хегемонија или ЕУ

Пише: Сибин

Засад највише пострадала Италија из које стижу слике смрти, захвалила НАТО-у и, прије свега ЕУ на помоћи, у најтежем периоду по њу, после другог свјетског рата.

Ђорђо Агамбен је писао да се ЕУ заснива на евру и економији, не и на култури уједињене разлике, и да је као творевина нешто што не подржава међународно право.

Еурооптимисти су грлато повикали и дрекнули са свих страна на текст који су новинари листа Libération лукаво насловили – Латинско царство мора да крене у контранапад, у којем филозоф објашњава да је, што се концепта ЕУ тиче, на добитку Њемачка и Француска, дочим Италија и Шпанија трпе губитке, што је предвиђао Александар Кожев, да би се обестинило. Сагледајмо садашњу ситуацију и све ће нам се казати, у првим редовима да каткад ваља чути и филозофски глас…

Монтенегро моли НАТО за маске и рукавице, моли за респираторе, преклиње за хиљаду кревета, и штошта још иште у форми молбе, током борбе против невидљиве, и лако преносиве, по живот опасне пошасти SARS2, COVID19.

Са адресе на коју је молба послата, треба ли рећи, стиже громогласан мук. У међувремену, агро Симовић, зајебана чивија у националном координационом тијелу, цјелокупну ситуацију смирио поручивши: Влада ће се већ некако снаћи!
Тиме још једном дао до знања како можемо без понуђене помоћи Србије, чијем брашну не гледамо у зубе, јер га, вели министар Милутин, плаћамо. (Ок, а шта ми дајемо џаба, шта, у ствари, министре, пласирамо на тржите, неолиберално којим циркулише слободна размјена као највиши степен модерне вриједности? Чачкалице, штипавице, чепове?)

И, како бива, пуштена је матора мантра: Србија је већи непријатељ Црној Гори од коронавируса! Будући – вели Влада – да користи и ову прилику како би међу суверене, закотрљане и захуктале точкове наше хиљадугодишње државности потура клипове…

Тако ће један, „меланхолично-берхардовски“, вјечити изгнаник са сумраком у сјећању, властима Србије из Улциња отпослати: „Мрш!“

Јер, вирус је политику одгурнуо на маргину маргине, па добро и редовно плаћеним колумнистима у дефициту идеја, прифалило повода за патолошко пражњење мржње коју, успут, добро наплате. – Не, та мржња није ирационална, него је профитабилна!

Од исте мржње колумнист из Улциња безбрижно живи западној култури се препоручујући методом вјечитог паразитирања на деведесетим над којим још ламентује у сваком другом тексту.

Али, на банкомату изнад мале плаже уз превентивно упуство против вируса, сачекала га и цедуљица: Одавно нема колумне… Коронавирус не смета да пискараш од куће. Овај пут откидамо двадесет одсто. Следећи пут је рез радикалан. Приони на пљување…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: