Хејстингс побија тезу да је Србија крива за Први светски рат
У сусрет стотој годишњици почетка Првог светског рата захуктава се и битка око интерпретације узрока за избијање катастрофе која је однела више од 15 милиона живота. После обимне студије „Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914”, којом је њен аутор, професор са Кембриџа, Кристофер Кларк поставио темеље за ревизионистички став према коме се Немачка пере од одговорности за избијање рата и одговорност пребацује на српски национализам, стигао је жесток контранапад из пера британског историчара Макса Хастингса. Он у књизи ефектног наслова „Катастрофа: Европа одлази у рат 1914” нема дилеме око тога ко су лоши момци који су гурнули Европу у Први светски рат и то су, тврди, искључиво Немци и Аустријанци.
Иако је Хастингс пре свега врстан познавалац Другог светског рата, критика, поготово острвска, велича његове домете у истраживању тог великог рата, а у „Катастрофи” је, кажу, још једном потврдио да је највећи британски војни историчар. Сем гласног устајања против било каквог амнестирања од одговорности Берлина и Беча, он указује да је одлука Лондона да уђе у борбу – и политички и морално – оправдана.
Доказујући своју тезу, Хастингс се обрачунава са поставкама историчара, попут Кларка, који на оптуженичку клупу као главног кривца постављају малу Србију која је тобож била и те како свесна будућих последица Сарајевског атентата, а Аустрији дају за право да тражи одговарајуће обештећење. Можда најопаснији приступ против којег Хастингс устаје јесте релативизација немачког империјализма под изговором да су га имале и друге земље. Или како то објашњава Кристофер Кларк, „потпуно је беспредметно односити се према догађајима из 1914. као према мистерији из романа Агате Кристи и тражити пиштољ који се дими јер га нико не може пронаћи”. Став „сви смо били криви” код Хастингса нема прођу.
Премда је Кларк у интервјуу „Политици” изјавио да његова књига није уперена против Срба и чак поручио да ће у немачком издању „Месечара” променити формулацију „терориста” у „атентатор” за Гаврила Принципа, превише је елемената који показују да је у жељи да Немачку ослободи бремена кривице било најлакше прстом уперити на Србију. Стога нарочито чуди јалов одговор овдашње стручне јавности која сем повремених текстова по новинама нема осмишљену стратегију за одговор надолазећем ревизионизму.
Британски историчар, пак, критикујући бескомпромисно тадашњу политику Берлина узима Србију у заштиту и нехотице ради посао овдашњих историчара.
Хастингс преиспитује и такозвани песнички приступ по којем је рат узалудна крвава борба у коју Британија није требало да се укључи већ је требало да уместо што је угрозила своју изолацију пусти „те чудне странце” да се међусобно убијају. Такав став уз бојазан од узрујавања Немаца поставио је пред британску владу изазов како уопште догодине организовати обележавање века од избијања рата.
Нудећи одговор Хастингс повлачи паралеле између Првог и Другог светског рата тврдећи да ако већ стоји аргумент да се Британија оправдано укључила у рат због инвазије на Пољске 1939. онда је по истом принципу било оправдано узети оружје 1914. у одбрану Белгије.
Различити приступи узроцима рата у обзир узимају и савремени контекст указујући на аналогије између данашњег Блиског истока и Балкана од пре стотину година. О томе да ли је заиста могуће на данашњи пример Сирије пресликати „ефекат лептира” по којем је Сарајевски атентат изазвао огромне последице широких размера постоје трвења како у стручној тако и у лаичкој јавности.
Једно је међутим сигурно – на столу су интереси такозваних великих играча и све су прилике да ће се они умногоме преламати преко леђа Србије, па је крајње време да се озбиљније ухватимо у коштац са наступајућим изазовима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Od Jugoslovenske krize pa evo do stote godisnjice Sarajevskog atentata puno se radi u Njemakoj.Ljudi su ulozili veliki novac da dokazu svoju u najmanju ruku neutralnu poziciju u Prvom i Drugom ratu.
Tako na jednom skupu general Rajnhart kaze zbog situacije oko Poljske,pa sta je preostalo Njemackoj nego da zastiti svojumanjinu u Poljskoj ,koju je Poljska sistematski ugrozavala.Cudo jedno da su misljenja oko prvog rata potpuno identicna i svi su misljenja da podlezu reviziji.
Za dolazak Hitlera na vlast krive Versaj,moze biti da je bio u vecem dijelu nepravedan,i da Francuska nije imala sluha na kaju Prvog rat kao Degol na kraju Drugog ,ali nemogi poreci da su pomogli Austriji da slomi Srbiju.
Ovdje se pise nova istorija na taj nacin da autorima stoje hiljade knjiga i podataka na raspolaganje,pa po sistemu slagalica slazu i objavljuju,na prvi pogle izgleda to dosta uvjerljivo ,medjutim kranji cilj im je providan ,raspravljati o necemu sto su izvrsili ipak nije moguce,narocito sa pravim istoricarima,Danas je misljenje kod velikog dijela narod da im je sve namjesteno,recimo i da je to istina,to je neko morao izvrsit.
Broj zrtava AUSVICA TAKODJE SE PREISPITUJE,ali ne od zvanicnih drzavnih organa ,nego raznim brosurama,citirajuci i same Jevreje koji su preziveli te strasne logore,oni se i sami slazu da nije tada u Evropi bilo 6 miliona i da je cifra preuvelicana za nekih 1,5 milona,pokusava se smanjiti broj stardalih u gasnim kmoram,moza toliko tehnicki nije bilo moguce izvesti,ali se izvodilo,a sma pomisao da se to radilo i druge bestijalne stvari je dovoljno da se istoricari zapitaju zasto to rade.
Sto se nas tice mi smo za ovakvo indiferentno stanje sami krivi,nama godinam ambasadori Njemacke Austrije otvoreno stavljaju prst u oko,a mi ih pozivamo za savjetnike.
Obnavljanje gobalja Vermahtovih vojnika poginulih ovdje htjedose ove nase kukavice,vjerovato ne nadjose ksoti,a kosti poubijanog svoga naroda i dalje stoje pod zabetoniranim plocama,tu su Njemci gospda za ove nase bilo u Srbiji Republici Srpskoj ili Crnoj Gori.