Хеликоптери & пасуљ

Освануо, ето, и тај дан, дакле, Дан Војске, па ће, изнебуха, насред Цетиња, слетјети пар вишенамјенских хеликоптера, док ће земљом нашом поноситом поносно протабанати оклопно возило већ толико одомаћено и из милоште названо Машан. – Ех, машала Машана тек чекају славни дани.

Океј, оно што је још привлачније јесте да се током дибидус комично упарадиране церемоније у пријестоници, грађани – не симболично – могли послужити бесплатним пасуљем којег је, како накнадно на Дневнику дознајемо, било довољно; за сваког порција, молим лијепо, те ће са пљатом у руци читати испод централне бине – на којој се поперише ови с врха и Врховни Генералштаб! – следећи, куражни слоган: Заједно. Сигурно. За сва Времена. Војска Црне Горе. – У потпису: Брко казанџија.

Гледано са (непристрасне) стране, или преко малих екрана довољно удаљених од фотеље, оваква је реклама оружја и моћи, садржала у себи нешто одвећ мирољубиво, као да сам убивствени арсенал хорски поручи: Живио планетарни мир! Живио!

И, заиста, треба докучити логику по којој управо нуклеарно оружје одржава какав-такав мир, иако звучи паклено парадоксално, није мање истинито. Разумије се, то разумије и министар одбране, Предраг браник Бошковић, стопроцентно антимилитарно наштелован, разумије се.

Када у потпуности сагледамо петооктобарску војну церемонију упарадирану на Цетиње, за државу ЦГ можемо, с пуним правом рећи, да је сва заложена добросусједским односима – што, у првим редовима, истиче ФиЈип тромандатни – и да оваква каква је, не би ни мрава згазила. Са пар стотина војника и нешто планинарске (моунтаин бике) опреме, представљамо космополитско цвијеће пар еxцеллеце, које је, уз то, још и у хипи фазону, попут оних војника на ЛСД-у из филма браће Коен – „Људи који зуре у козе.“

То што је некад Црна Гора била ајдучка и ратна, камено-плећата и љутопапрена, само у прилог говори колико је данас флексибилна, памучаста, пискутава и ћосава; у поређењу са нама, ма Швајцарска је темпирана бомба. Тим прије, петооктобарска војна представа у пријестоници јесте све осим догађаја о којем бисмо могли размишљати као о нечему озбиљном, а тешко да данас у ЦГ има ишта што није карикатура, кич и – лудило самоизмишљања!
Иди бре бежи, можемо ми, ако недајбоже случај затражи, и са гуменим мецима и ћорцима, праћкама и ваздушним пушкама, са пиштољима на воду, наоружани до зуба дипломатском, умивеном ријечју… Дабоме, `дугиношаренасти` и на лове-пеаце трипу…

(А што је тек пасуљ био, ама прсте да полижеш.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: