Hello

Пише: Никола Маловић

Моја је генерација учила да су пјесници прије свих видјели како Велики рат надолази иза окуке њихових дана.

На почетку књиге невелике обимом „Рат и Библија“, Николај Велимировић каже да су сви ратови, који су могли дати надахнућа барем једном добром пјеснику – идила према рату који предстоји.

Он је то говорио не пред Велики рат, него је у заглушујућој буци која је помпезно славила мир управо по окончању Првог рата – видио јасно да долази Други.

Ако се цијели Западни свијет полио бензином, па је неко дијете (као оно у Сарајеву, 1914) бацило упаљену шибицу, да ли је криво онда дијете, или су криви они који су све исполивали бензином?

Економски скуп у Давосу донио је по први пут велику забринутост међу учеснике. Опазили су да има политичара који би и да дају понешто народу, умјесто да слијепо у парламентима спроводе бефел и изгласавају законе по коме богати треба да буду богатији, а сиромашни сиромашнији.

На другој страни Кина доказује да је цивилизација достојна дивљења, јер би свијет да гради друкчије. У Партију не улази кум или брат, него онај ко је успјешан, ко умије и зна. Од милијарде и четирсто милиона становника – чак шестсто милиона Кинеза данас ужива у статусу средње класе. Земља се води домаћински. Позлаћује се школство, здравство и судство, стубови друштва, стимулише се економија, а спољна се политика води самостално. Умну и радну Кину, свјетског инвеститора, не може да побиједи западњачки концепт бесконачне грамзивости налик змији која сама себи гризе реп.

Многа своја знања англосаксонски су Запади – један са ове а други са оне стране Атлантика – уложили у милионе малих туђих смрти, зарад својих very own благостања и страсти, па финансирају ратове у облицима који су замисливи, и сасвим незамисливи, генерисањем болести које погађају само одређену расу, или групу. Они дакле бомбардују, корумпирају, трују ваздух, продају отров на коме пише Храна, и продају отров на коме пише Пиће, симболично везују бијелог мушкарца, титрају јаја жени, болести убризгавају у дјецу, сексуализују их од вртића, криво уче, краду, дрогирају, подводе, продају им органе, полажу их на сатанске олтаре и ритуално жртвују. Је ли то пакао?

Бог не станује у Кини, дакако, али ђаво сигурно каже Здраво! на енглеском.

Излазак Велике Британије из Европске уније ваља тумачити тако што се потпуно разваљена и дехристијанизована Европа види као нови велики плијен. С мозгом у Виндзору и с америчким политичким, монетарним и војним мишићима – Европа ће да буде (о)пљачкана. Стари континент то неће моћи да спријечи.

Отуд објашњење зашто се Велика Британија, која је напустила Унију, залаже да Србија и Црна Гора – уђу у Европску унију. На први поглед то „залагање“ је алогично, или лицемјерно, или и једно и друго, али се лидери старе демократије, још старије монархије, само залажу за што веће поље бербе, бербе људи, роба и капитала.

Док није пошла низбрдо, Европа је имала мисију да живи хришћански, да буде свјетло свијету, и помаже браћи, као и Америка, али су на главу навукле црне кукуљице убијеђене да стављају ореоле.

До те су мјере постале контра свијета. Заратиле су са свима.

Ако се хришћански народи не покају и не поврате Христу, пише у „Рату и Библији“, побједа ће бити додијељена народима азијским, нехришћанским.

Ко умије да просије море свакодневних информациија кроз ситно око, чини ми се да јасно види овај процес.

(Извор: Печат)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: