Херцег Нови-Град краљева и војвода

Пише: Мср Свјетлана Самарџија

„Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: ‘Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.’ И зато, многострадални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом) царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства.

И тако пребивајући, пронађе краљевство ми у приморју, у жупи драчевичкој мјесто погодно за подизање града и тада призвах у помоћ Господа Бога и светог великог мученика и архиђакона Стефана, као што и више рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту и дадох му име Свети Стефан…“

На самом улазу у Бококоторски залив, подно планине Орјен налази се мали град усидрен у дубоко стијење. Његова архиктетура приповиједа о минулим вијековима и славним краљевима. Изнад Шквера главне луке издигла се тврђава Форте Маре коју даде саградити краљ Срба, Босне и Приморја. Иво Андрић, који је и сам једно вријеме живио у Херцег Новом, је знао говорити да се у овом граду магија изнова и изнова догађа. Био је у праву, стрме скалине које воде поред дворишта обраслих у крошње црногоричног дрвећа чији мирис се мијеша са мирисом јода, води право у средњовјековно предграђе иза чијих кула се крије једна од најљепших цркава израђена у византијском, барокном и готском стилу. Уз саму обалу, крај луке, висок 5.6 м издиже се споменик оснивачу Новог, краљу Твртку, незаборавном владару смутних времена и праунуку краља Драгутина Немањића.

Краљ Стефан Твртко И Котроманић је био прво бан а затим краљ Босне. Владао је у два наврата од 1338. године до 1391. Твртко је имао свега петнаест година када је започео своју владавину, због чега његов ауторитет владара није био довољан да потчини сву властелу. Под краљевом контролом су били само лични посједи, а требало је задржати велику територију коју му је на управу оставио Стјепан II. Самим тим, требало му је више времена да овлада самовољном властелом, али се показао као врстан ратник и дипломата.
У јеку османског надирања у унутрашњост Балкана Стефн Твртко се крунисао за краља, на Митровдан 1377. године у манастиру Милешева гдје су се тада налазиле мошти Светога Саве, првог српског архиепископа. Када је тек започео владавину Твртко је наслиједио територије данашље Босне са Приморијем: од Метковића до Стона. За скоро четири деценије своје владавине Твртко је успио да побједи у рату са угарским краљем Лајошем и освоји дио територија Рашке и Зете.
Након смрти Ђурађа I Балшића, Твртко је заузео јадранско приморје од Котора до Дубровника, без ова два града. Године 1382. започета је изградња града Нови, као утврђеног пристаништа краљевине Босне. Градња прве тврђаве започета је маја мјесеца 1382. године, а завршена у септембру исте године. На рјечици Суторини, близу града, подигнут је трг соли. У оснивачкој повељи Града која се чува у Дубровачком архиву наводи се да је Нови основан у име Светога Стефана, чиме је Херцег Нови једини град у Црној Гори са оснивачком повољем. Култ Светога Стефана био је веома важан и распрострањен у земљи Немањића, а Твртко постаје баштиник духовне традиције светородне династије.

Данас, 640 година од настанка Града, Нови представља важног чувара културно-историјског наслијеђа. Првобитно створен као Град који је требао да парира монополарном Дубровнику, израстао је у један од најљепших свједока нашег средњовјековља. Не само то, Херцег Нови је нит која нас повезује. Кроз Повељу Стефана Твртка се уочава његова повезаност са духовношћу што показује одабир да име Града носи име Светога Стефана. Он, такође, истиче везу са славном српском династијом Немањића, овјековјечену сугубим (двоструким) вијенцом, односно круном српском и босанском.

За вријеме херцега Стефана Вукчића Косаче устаљује се назив Херцег Нови, а сам Стефан Вукчић Косача је у зимском периоду боравио на двору у Новом, док му је љетна резиденција била у Благају. Године 1448. се прогласио херцегом од Светога Саве што истиче стегу са светосављем али и са Немањићком традицијом.

Шест вијекова Херцег Новог најбоље су осјећали познати писци и умјетници који су знали да бораве у Граду. Негдје на пола пута између цркве Светог Спаса и Твртковог града, смјестила се кућа Ива Андрића, његове ријечи одзвањају Боком:“Мени је било лепо у Херцег Новом. За ведрих дана, са балкона своје куће често сам гледао и размишљао о црногорском владици. О Боку Которску отимали су се Млечани, Турци, Шпанци, Руси, Аустријанци…Како и не би о такву лепоту!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: