ИН4С

ИН4С портал

Херој са Кошара у болничкој постељи: Држава за коју је крварио, окренула му леђа

1 min read
Стотинама километара далеко од Метохије, болестан и заборављен, да преживи и прехрани своју породицу покушава још један херој с Кошара

Бачко Градиште варош је у општини Бечеј. Наша прича почиње на обалама Тисе, али су његова трагедија, уједно и јуначко дјело, почели у Бару. Живко Попов је тог прољећа 1999. године из Бара, као војник на одслужењу војног рока, по хитном поступку пребачен на границу с Албанијом, на караулу Кошаре. С неколико стотина српских војника, мјесецима је у том дијелу Србије водио битку против албанских терориста, које су активно подржавали Војска Албаније и НАТО авијација. Циљ напада с албанске стране, била је копнена инвазија на Савезну Републику Југославију и пресјецање комуникација јединица Војске Југославије између Ђаковице и Призрена. Један од оних који је спријечио копнену инвазију на нашу територију, био је и Живко Попов.

Били су то страшни дани, али поносан сам кад говорим о томе. То је била највећа битка у том рату. Било нас је много мање од непријатеља. Да смо тад поклекнули, душмани би до Ниша стигли.

У тој бици јуначки је погинуло 108 припадника Војске Југославије. Ја сам преживио, али тешко сам рањен четрдесет пети дан битке. Задобио сам тешке повреде главе и руке. И у таквом стању, положај нисам напуштао док није стигло појачање с наше стране. Неколико дана провео сам у болници у Пећи. Нисам се ни опоравио, а својевољно сам се вратио на Кошаре, каже за „Слободу“ Живко Попов.

Караула Кошаре

Након рата, лијечио се од стресова које је доживио на ратишту. Ране на души нису се зацијелиле, али је Живко отац четворо малољетне дјеце, што му је све ове године давало снагу да с надом гледа у будућност.

Радио сам најтеже физичке послове да их прехраним, да им обезбиједим све што им је потребно и да покушам да их изведем на прави пут. Све је некако било добро до 28. марта ове године, када сам доживио инфаркт миокарда. Сада ми срце ради у капацитету од 70 одсто. Сљедећа операција заказана је за 24. јул.

Док сам био у болничкој постељи, сазнао сам да сам остао без посла. Због болести, уручен ми је отказ. Нису жељели да плаћају моје љекове, ни прегледе, па сам био препуштен сам себи. Сада чекајући нову операцију, пијем девет врста таблета. На љекове мјесечно трошим око 100 евра.

Тешко живимо, супруга надничи кад има гдје, а од државе немам никакву помоћ. Купимо основно, хљеб и млијеко, али немамо за све оброке. Прво гледамо да дјеца једу, па за супругу и мене ако нешто претекне. Бринем се, ко зна шта ће бити! Него, опет нисам сам. Моји другови, ветерани Приштинског корпуса 125. моторизоване бригаде покренули су акцију да се мојој породици и мени помогне. Хвала им на томе, испричао нам је Живко.

А кућа у којој живи породица Попов у лошем је стању и пријети да се сруши. Живкови пријатељи кажу да ће се до зиме, под теретом снијега, кућа урушити.

– Као таква кућа је небезбједна, поготово за дјецу. Кућа мора да се реновира и тој дјеци се мора обезбиједити кров над главом прије него што стигне зима. Живкова супруга повремено надничи на њивама, а те дневнице им никако нису довољне. Он, разумиљиво, не може да ради, подршку од државе нема, а пред њим је тешка операција. Приходи од ријетких надница његове супруге, једини су у њиховој породици. Доскоро су имали једну козу, чијим млијеком су хранили дјецу. Међутим, недавно им је та коза украдена, па сад немају ни то, кажу Живкови другови.

Они кажу да би идеално било да се Живковој породици обезбједе услови да се баве пољопривредом.

Да им се набаве домаће животиње од којих би могли да живе, да се скупи новац да прегурају мјесеце у којима Живко неће моћи да ради, да урадимо све да њихову кућу реновирамо и његовој дјеци омогућимо нормалан живот. Зато, браћо, и вас у Црној Гори позивамо да помогнете колико можете, поручују ветерани Приштинског корпуса.

Апел за помоћ

Уколико имате могућности, породици Попов можете помоћи уплатама новца на жиро-рачун: 220-2230000050450-67
Живко Попов Pro Credit Bank

Или поштом на име и адресу:

Живко Попов
Улица Партизанска 71
21217 Бачко Градиште

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Херој са Кошара у болничкој постељи: Држава за коју је крварио, окренула му леђа

  1. … Svoj si ti i naš, kako je to i više nego dovoljno!
    Možda to nije dovoljno za život, sigurno nije …
    Pa meni nije pravo da dalje trtomudim!
    … A ničiji, e to svakako nijesi, Anonimni!
    Naš si brat.

  2. A kome to država nije okrenula leđa ?Nije samo onima koji su bili ratni profiteri oni su iz ratova izlazili kao pobjednici.Ja sam 5 godina krvarioza neku SFRJ kojoj su mijenjali ime ,velčinu , vladare i izašao kao poražen iz rata a sad sam niko i ništa i građanin trećeg reda u „državama nasljednicama“ SFRJ gdje nasljednici svaki kolać svojataju i njihov je a mi nismo ničiji.

  3. Браћо умјесто коментара који су сувишни пошаљите ко колико може нашем саборцу на овај број жиро рачуна!

  4. … Srbijo bruko!!! Srbi, jadi nas znali nikakve!
    Isto smo to radila i sa junacima Prvog rata! ( Jedino su komunisti, koji i nijesu Srbi, jedino su oni poštovali i ispoštovali sebe, sopstvenu žrtvu – za jezik bih se ugrizao zbog ove istine!)
    … Heroje svoje pratimo na tuđe Sudove, još se utrkujemo međusob’ ko će i koga prije!!!
    Vaki kakvi smo Srbi, ne zaslužujemo da živimo, jadan nam je život!
    Svaki naš gubitak u miru je posljedica našeg odnosa prema ratu, ratovima … gubicima i dobitku, čovjeku onom boljem od nas!
    Mi smo narod koji vjeliča ratne uspjehe, a mrzi ratno nasleđe i prezire junake tih ratova!( Za razliku od nas u Rusiji ratnici u miru postaju “ stalež „, a nama Srbima su teret!??)
    Jedini smo narod koji ne poštuje sopstvenu žrtvu, a od drugih baš to tražimo i vazde kojevitezamo o našim žrtvama!??
    Poslijen … Poslijen ratova razmnožavamo se oni najgori.
    Svaki rat nam je odnio najbolje.
    Dobro smo i živi na najtanju žicu zanjihani!
    Do suza je mene stid, koristi nikakve!
    Ko ne poštuje sebe, još manje će ga poštovati drugi!
    Zar, Hrvati nama treba da budu primjer! ??
    Zar i oni!??
    … Koliko vidim sa ovom pameću nikad stizati nećemo, kao što i nijesmo! Svaki je mir nama najgora izdaja sebe. Mir je nama Srbima najgori neprijatelj!
    Naopako, mi jedino u ratu živimo kao ljudi, u miru umiremo kao bez duše, bez sebe umiremo kao pošljednji gubitnici!
    Ako iko od nas najgorih, kako oni uvijek preteknu, makar trunku stida ima nije mu da se danu raduje, nuto svake patetike!
    Bez budućnosti ovakvi, ničemu mi.

  5. Uzivaoci plodova tudjeg rada djela i zrtve su tu, aktivni su kao i obicno da skinu kajmak, prigrabe privilegije i da pametuju.
    Postovanje za Popova i njegovu zrtvu, nadajuci se da ima onih koji mogu i hoce da mu pomognu, kad nece drzava.

  6. Црна Србијо на које гране те довео Вучић.Да ти хероји умиру од глади.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy