Херојски подвиг дјечака: Спасио друга из набујале и хладне Зете

Даниловграђанин Ђорђе Стојовић већ је херој, иако има тек 13 година, из набујале Зете прије неколико дана спасио је сигурне смрти годину млађег друга М. Д, а потом га и реанимирао док дјечак није избацио воду које се нагутао и почео да дише.

Дјечаци из даниловградског насеља Мартинићи су се у четвртак упутили на обалу Зете, да би, како каже Ђорђе, видјели каква је вода.

Без знања родитеља, Ђорђе, М. и његова млађа сестра отишли су до ријеке, гдје се убрзо дјечја игра умало претворила у трагедију. Како је Ђорђе испричао у разговору за Дан, он је претходно на сајли, коју купачи користе да се пребаце с једне на другу обалу или да скачу у ријеку, „прешао“ Зету.

Након њега, то је желио да уради и његов друг, који иначе не зна да плива. По повратку ка обали, М.Д. је ногама дотакао воду и сајла се зауставила. Како су му руке биле клизаве, склизуно је са сајле и упао у набујалу Зету.

Немоћан и у шоку, јер је непливач дјечак је на све начине покушавао да се одржи на површини, али је убрзо почео да се дави.

Ђорђе је покушао да му добаци штап како би се ухватио за њега и докопао обале. Међутим, није успио у тој намјери, па је не размишљајући кренуо у помоћ другару.

„Скинуо сам мајицу и брже-боље скочио у ријеку. У тренутку када сам допливао до њега, он се већ онесвијестио. Ухватио сам га испод пазуха и извукао на обалу придржавајући се за дрво на самој обали ријеке. Нијесам више имао снаге, па су му ноге остале у ријеци“ прича Ђорђе за Дан.

Ђорђе је тада, како објашњава, започео реанимацију дјечака који није долазио свијести.

„Почео сам да му стискам груди, како би избацио воду. Када ми је то пошло за руком и када је коначно искашљао воду, отишао сам по помоћ“, препричава он.

Уплашен и бос Ђорђе је трчао пар стотина метара, кроз шуму, до прве куће. Ту је комшијама испричао шта се десило и они су позвали Хитну помоћ.

„Комшија је кренуо са мном. У међувремену су до М. дошла два човјека која су га још више извукла на копно. Дошла је Хитна, повели су га и сада је добро. Убрзо треба да изађе из болнице“, каже Ђорђе.

Ђорђе објашњава да је био јако уплашен и да је почео да плаче.

„Када га је Хитна одвезла, отишао сам кући. Било ме је страх и како ће реаговати родитељи јер сам на Зету отишао без њиховог знања. Мало су викали на мене, јер су и они били преплашени, а онда су ме похвалили за то што сам учинио“, прича тринаестогодишњи дјечак.

На питање како се осјећа након свега, Ђорђе скромно каже: „Некако срећно јер је остао жив”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: