ХРА: Катнић прекорачио овлашћења, користио тужилачку функцију за остваривање приватних интереса

Главни специјални тужилац (ГСТ) Миливоје Катнић прекорачио је овлашћења објављивањем података добијених на основу мјера тајног надзора (МТН) у извиђају који траје већ четири године против функционера Демократа, сматра Акција за људска права (ХРА).

„ГСТ има велика овлашћења да ограничава људска права и неопходно је да поступа строго у складу са законом. Он није смио да тајност података прибављених примјеном МТН, на основу Законика о кривичном поступку, укине на основу Закона о тајности података. На тај начин је поступио противно члану 42 Устава Црне Горе, члану 8 Европске конвенције о људским правима и Законику о кривичном поступку, који у члану 159, ст. 9 изричито прописује обавезу да се сви подаци прибављени на основу МТН чувају као тајни подаци и члану 160, ст. 7, који прописује поступак уништавања тих података управо да не би били злоупотријебљени“, наводи се у саопштењу.

ХРА сматра да је оправдање које је изнио ГСТ, да је податке стечене МТН објавио у циљу објективног информисања јавности о непримјереном политичком утицају на специјално тужилаштво, неувјерљиво и недовољно да оправда грубо прекорачење надлежности и повреду приватности у циљу остварења приватног интереса ГСТ да се освети својим противницима – тужиоцу, који је против њега поднио кривичну пријаву, и посланицима, који се залажу за доношење закона на основу којих би се развластио и он и Специјално државно тужилаштво.

ХРА је јутрос у писму в.д. Врховног државног тужиоца Ивици Станковићу и министру правде, људских и мањинских права Владимиру Лепосавићу, апеловала на њих да поднесу предлог Тужилачком савјету за утврђивање дисциплинске одговорности ГСТ за тежи дисциплински прекршај због тога што је “износио информације које је сазнао поступајући у предметима или вршећи тужилачку функцију” и због тога што је на тај начин “користио тужилачку функцију за остваривање својих приватних интереса”, што су прекршаји које прописује Закон о државном тужилаштву у члану 108, ст. 3, тач. 6 и 7.

„ГСТ је јавно изнио дио транскрипта прибављеног на основу примјене мјера тајног надзора у коме двојица функционера Демократа, Борис Богдановић и Драган Краповић, од којих је Краповић у то вријеме био предсједник Општине, разговарају о томе како да сину специјалног тужиоца Живку Савовићу, економисти, помогну да отпутује на такмичење у иностранство. У том контексту један од њих изговара да је добро да му помогну „јер од њега имају доста информација”. ГСТ је истакао да је транскрипт објавио у интересу обавјештавања јавности о политичком утицају на специјалног тужиоца Живка Савовића, који је баш против ГСТ недавно поднио кривичну пријаву“, наводи се у саопштењу.

Разговор је снимљен 2017. године, а од тада није покренута истрага против било ког лица које је било под тајним надзором, док је специјални тужилац Савовић и даље запослен у државном тужилаштву, никада против њега није покренут дисциплински или други поступак због изношења података или нечег другог, а 2019. године је и напредовао. Према томе, разумно је закључити да је ГСТ у свом личном интересу сада објавио транскрипт који у негативном свијетлу представља тужиоца који је против њега поднио кривичну пријаву, као и посланике који предлажу законе којима би се развластио ГСТ и Специјално државно тужилаштво коме је на челу. Све то представља, у најмању руку, тежак дисциплински прекршај из Закона о државном тужилаштву и то по два наведена основа.

„ГСТ сматра да је законито и нормално да четири године држи у фиоци приватне телефонске разговоре, прикупљене мјерама тајног надзора, иако нема услова за покретање кривичног поступка, и да онда те податке објави да би утицао на политичке прилике у држави. То није владавина права, него озбиљна опасност за људска права, која ствара правну несигурност од какве свако треба да се уплаши. Посебно ако се сјетимо да није први пут да се ГСТ и државно тужилаштво тако понашају, јер су и 2015. године на штету адвоката Владана Бојића и 2017. године на штету адвоката Горана Родића на сличан начин прекорачили овлашћења“, сматра извршна директорица Акције за људска права Теа Горјанц Прелевић.

ГСТ је у телевизијској емисији изнио податке о адвокату Владану Бојићу, такође прикупљене на основу МТН, које је Основно државно тужилаштво у Подгорици (ОДТ) неоправдано објелоданило на својој интернет страници 2015. године. ХРА је реаговала тако што је о тој злоупотреби овлашћења упутила писмо свим челницима у правосуђу и Омбудсману, захтијевајући да се такво понашање ОДТ санкционише и убудуће спријечи, али ништа није учињено. Једино је судија Основног суда у Никшићу, Сања Никић, у двије првостепене пресуде утврдила да се радило о незаконитом поступању које је прекршило право на приватност адвоката Бојића и досудила му је накнаду штете. У другом случају који нам је познат, ГСТ је 2017. године такође неовлашћено објавио преписку адвоката Горана Родића са послаником Миланом Кнежевићем, која није била у вези предмета због кога је против њега био покренут кривични поступак, и у том случају је ХРА такође реаговала.

Сада се поставља питање које су све материјале ГСТ и остали државни тужиоци до сада прикупили на основу мјера тајног надзора, а које годинама држе у фиоци, укидају ознаке тајности и произвољно користе. Поступак ГСТ урушава повјерење у државно тужилаштво да у јавном интересу ограничава људска права, па очекујемо да и в.д. ВДТ и министар правде, људских и мањинских права на то адекватно реагују.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) „Нека не штити Момир Булатовић српство од мене“: Ђукановић признао да је слао гориво и војну опрему војницима Републике Српске?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: