Хијенизам као животни усуд

Пише: Батрић Бабовић 

Хијенизам је најновији,а заправо исконски начин живљења који је изведен из смисла основног и осовинског значења приказане именице. Рухо старих навика и слабости одјевено у најсавременија цивилизацијска остварења не мијења негативитете лешинарске ћуди. Дигитализација са информационом писменошћу којом владају актери старих-нових акција не гаси порив озлопуталих ниских страсти да раде свој давно започети посао.

За излазак хијенизма на површину најзаслужнији су закон о „слободи вјероисповјести“, његови актери са обје стране и корисници хијенског готовог произведеног стања. Ни Михаило Лалић не би могао данас да опише и објасни феномен мијењања дресова и мутације хијенизама.

Ни капитално дјело, нити (не) истражена дубина његових колосалних предвиђања, не би могли да спакују у своју мисаоност необјашњивости потоње црногорске трогодишње псеудодемократске и површнотранзиционе драматургије, која се режира у иностраним политичко-дипломатским студијима, а право емитовања као премијера и реприза има само на подијуму који се зове Црна Гора. Можда генијални Милован Ђилас и Борислав Пекић спадају у наратив Лалићеве дубине сагледавања овог феномена, али су и они задешеници неописивог хијенизма који је у Црној Гори без коначног одговора и разрешења доминантног и неуништивог социопатолошког усуда. Овдје живи савез против кога је било 80 % грађана, призната је такозвана држава са процентом од 85 % грађана који су били против, Његош не може на Ловћен у рухо из 1972.године, дигитализација умножава психотропне форме ратовања и дезинформисања, школски и факултетски програми носе бремена ближе и даље прошлости са поривима “ забрањених тема и политичких коректности „. Постоји реални политички систем са паралелним нетрансформисаним комунизмом који је покрила благо европеизована протекторизација. А можда неко на крају пита шта је хијенизам? Хијенизам је све што једна личност може или не може да свари. Простим српским језиком то јесте оно што је бит црногорског духа.

На деривационим језицима важи истоимена ријеч из српског језика. Тужни вјетри гором вију због изневјерене револуције порођене у љето 2020. године. Њихово име се оставља на савјест и размишљање ширим народним масама и (рас)формираном јавном мнењу. Можда нас заобиђе вијест да Косово са Метохијом доживи судбину тридесетог августа и да то буде овјерено српском руком. Десница чека на прагу Љевишке јерусалимски псалмопој, а хијенизми новог Лалића ради описа у бездану црногорско-монтенегринског европејства. И то не случајно на 110 годишњицу рођења овог великана. Свадба у неозелењеној гори гдје лелечу прошлост и будућност је близу. Једино тајна остаје (не) знани младожења!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: