„Хладан туш“ за инфлацију: Велике економије тону све дубље, суморне прогнозе за 2023.

Кристалина Георгиева, генерална директорка Међународног монетарног фонда, изјавила је да ће инфлација у свијету вјероватно бити укроћена сљедеће године када повећање каматних стопа почне да дјелује.

Према њеним ријечима, глобалне каматне стопе ће наставити раст до 2023. године, и тек тада ће усијане цијене почети да се хладе као одговор на акције централних банака. Инфлацију морамо да „полијемо хладним тушем”, објашњава она.
Директорка ММФ-а додаје и да су се изгледи за глобалну економију знатно помрачили од априла и да не може да искључи потенцијалну глобалну рецесију сљедеће године.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су прогнозе о рецесији условне, јер се привредна активност статистички мјери са ранијим периодом када је било раста. Тако Србија неће имати рецесију, јер је у прва два квартала имала повећање, а и ако буде пада до краја године, у просеку ће имати раст БДП-а. Зато се очекује слабији раст у 2023, јер ће стање на крају 2022. вјероватно бити лошије, а с тим се улази у наредну годину, пише Спутник.

,,Још од средине 2021. сматрам да је инфлација дијелом посљедица претераног штампања новца и огромне помоћи које су државе широм свијета, па и наша, дале грађанима и привреди. Та политика довела је до огромне неравнотеже производње која је била ограничена током пандемије и доходака који су грађани остваривали када нису радили. Да би се зауставила инфлација потребно је укочити тражњу, а то доводи до успоравања привредне активности. И то углавном у оним производима који се купују из зајма. Мање се инвестира зато што се велики део финансира из кредита који су скупљи, мање се купују станови на кредит, друга трајна потрошна добра. Када те делатности имају спорији раст запослени у њима мање пазаре друге производе. Раст каматних стопа ће негативно утицати на привредну активност, али то је нужност како би се оборила инфлација“, наводи Арсић.

Уз све те проблеме велика је неизвесност у вези са украјинском кризом која може да доведе до већих поремећаја, јер није сигурно колико ће у Европи бити енергената и по којој цени. Критична је струја, гас такође, преноси Спутник.

Поскупљење енергената значи да ће трошкови предузећа бити већи, а да ће стандард грађана да опадне. Због већих трошкова за струју и гас грађани ће мање да купују друге производе.

Извор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: