Хладна стопала могу бити знак озбиљног здравственог проблема

Хладна стопала зими често приписујемо ниским температурама, али стручњаци упозоравају да тај осјећај хладноће, посебно ако је сталан, може указивати на озбиљан здравствени проблем: високи холестерол.
Високи холестерол познат је као „тихи убица“ јер често нема очигледних симптома све док не узрокује компликације попут болести срца или можданог удара. Међутим, један од могућих знакова високог холестерола је периферна артеријска болест (ПАБ), стање које настаје због смањеног протока крви у ногама и стопалима.

Код ПАБ-а долази до накупљања плака у артеријама ногу и стопала, што је познато као атеросклероза. Ово стање сужава или потпуно блокира артерије, смањујући проток крви и узрокујући осјећај хладноће у стопалима.

Уз недовољну циркулацију, ткива у ногама и стопалима не добијају довољно кисеоника и храњивих материја што може узроковати бројне симптоме и повећати ризик од озбиљних кардиоваскуларних проблема, попут срчаног и можданог удара.

Осим хладних стопала, ПАБ може узроковати и друге симптоме. Неки од њих су губитак длака на ногама и стопалима, утрнулост или слабост у ногама, крхки нокти на ногама који споро расту, чиреви или отворене ране на стопалима и ногама које не зарастају, промјена боје коже на ногама (ноге могу постати блеђе или попримити плавичасти тон), сјајна кожа, еректилна дисфункција и губитак мишићне масе у ногама.

Симптоми ПАБ-а обично се развијају полако, али ако се изненада погоршају, то може бити знак озбиљног проблема који захтијева хитну медицинску помоћ.

Како се дијагностикује ПАБ?

Љекар може да постави дијагнозу на основу физичког прегледа, разговора о симптомима и спровођења теста индекса глежањ-надлактица (АБПИ). У неким случајевима, АБПИ се спроводи након физичке активности, попут трчања на траци или вожње бицикла, како би се видјело како вјежбање утиче на циркулацију.

Иако не постоји лијек за периферну артеријску болест, симптоми се могу ублажити промјенама у начину живота и примјеном љекова. Стручњаци препоручују редовну физичку активност, исхрану богату влакнима и ниским удјелом засићених масноћа, престанак пушења, контролу тјелесне тежине и умјерену конзумацију алкохола. Осим промјена у начину живота, љекари често прописују љекове за снижавање холестерола и антихипертензиве за контролу крвног притиска.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: