Хљеба и игара

Императорима старога Рима се приписује изум “хљеба и игара”. Хљеб је, наравно, имао за сврху да нахрани гладне, а игре да их забаве и одврате од бунтовничких мисли.

Па у чему је разлика са оним што се данас чини у Црној Гори. Једино у томе што је данас много више “игара” него хлеба.

“Игре” тако постају популарна метафора за методе којима актуелна црногорска власт обезбјеђује подршку становништва тако што привидно задовољава његове краткорочне пожуде и неважне потребе, а науштрб дугорочних интереса.

Тако се у Црној Гори све више инсистира на тривијалним темама, а насупрот озбиљних друштвених, економских и политичких проблема друштва.

Вирус “игара”, свакако, најлакше је лансирати у политичкој сфери. Тако се, рецимо, у државним медијима септембарски самит НАТО представља као судбоносни дан за Црну Гору. Ако не буде позива – биће пропаст свијета.

За том темом нимало не заостају ни страначке „игре“, па тако читава Црна Гора иде на спавање и буди се са мишљу на коју страну ће преломити партија Ранка Кривокапића. Додатно збуњивање јавности, макар кад је у питању коалиција Европско лице, то што је СДП формирао преговарачки тим за разговоре са ДПС, док другој чланици тог савеза – Позитивној Црној Гори не пада на памет да уопште и разговара са странком Мила Ђукановића.

Кец из рукава кад су игре у питању јесте и дилема да ли мјештани живописног села Ђуђевина могу три пута – да гласају, иако закон ту не оставља простор за спорна тумачења.

“Игре” се тако форсирају до изнемоглости, Јавни сервис има улогу да што више опјани грађане како би се читава држава што је дуже могуће држала у екстази. Сви ће бити срећни, радосни и – гладни, али ко то још овом “узвишеном тренутку” смије да спомене глад.

А каква је реалност Црне Горе. Векна хљеба поскупила је чак 20 центи и кошта 0,7 евра. Од 1. августа најављено је ново повећање цијене струје.

Према подацима Завода за статистику – Монстата у Црној Гори никад није био већи број сиромашних. Истовремено индустријска производња у Црној Гори бељежи пад, а туристичка сезона, по свему судећи, биће катастрофална.

На бироу рада у Црној Гори тренутно је пријављено 32.327 грађана, а стопа незапослености износи 13,93 одсто.

Потрошачка корпа скоро дупло је већа од двије просјечне плате, а из Министарства финансија славодобитно је поручено да у наредном периоду неће бити повећања зарада, јер – нема пара.

Државни дуг на крају априла године износио је 1,99 милијарди евра или 56,6 одсто процијењеног бруто домаћег производа. Влада Црне Горе, у међувремену, планира да државу додатно задужи за попуну буџетских рупа.

Али коме је све то битно. Важно је да има “игара”. О хлебу ћемо размишљати касније. Кад буде све скупљи и скупљи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: