Хоботница

У кратком времену, на политичкој сцени Црне Горе дошло је до прегруписавања опозиционих снага и формирања неколико нових партија и удружења грађана.

Самим тим, уско повезан са догађајима, желио сам једном мом бившем саборцу да се обратим писмом. Њему, а не да пишем као он самом себи, након неког од свијетлих пораза.

Свијетлих зато што наше поразе увијек прати драстична изборна крађа. Ни Гете није писао самом себи, а овај мој философ јесте нападајући нам тада заједничког лидера. Међутим, безначајност одласка и немање жеље да полемишем, а и чињеница да се у четири ока нијесмо попричали одвратила ме од тог наума. На крају, у нашем народу се нагли политички заокрети и промјене другова под старе дане називају издајом, а они који то ураде издајницима.

Важније од свега тога се десило у Будви. На монструозан начин, у сачекуши, убијен је Саша Марковић, црногорски патриота, русофил, борац против НАТО пакта, писац, бивши посланик, миран и добар човјек, наоружан само осмијехом, а ликвидиран од звијери. И црногорска јавност је остала нијема. Изузев „Дана’ који се још увијек бори да истина изађе на видјело…

Једино се Беба Поповић кроз „Информер“ здушно трудио да облати Марковића. Да му прикачи етикету нарко-дилера, шверцера некретнина, шпијуна КГБ-а, некога ко је у вези са овим или оним кланом и умањи тежину страшне ликвидације.

Што се опозиције тиче, било је неколико саопштења. Реакције опозиционих посланика нијесу биле примјерене тренутку, или их медији нијесу добро пренијели. Највише чуди што народ није револтиран убиством часног и честитог човјека. Изгледа је минут ћутања за поштене у овој држави све краћи, а простор за криминалце досеже до небеса.

Не знам шта се дешава?! Је ли Мило Ђукановић убризгао у нас колективни серум да не реагујемо ни на шта? Јесу ли нам очи испале, па не видимо да у приватној држави онима који слободно мисле смрт у сваком трену куца на врата?! Државу у ствари води мафија.

Хоботница, коју је шеф режима направио пустила је своје пипке свуда по овој малој земљи, да више није сигуран нико ко не мисли као он, брат му и клика са Светог Стефана.

Сви на важним и јавним функцијама раде за њих.

Државни тужилац Станковић, предсједник Врховног суда Меденица, бивши министар правде Марковић и актуелни полиције Коњевић под командом су чевског Ал Капонеа и његове организације.

Кад неко крене у причу о промјени власти и о борби против уласка у НАТО пакт постаје им крвни непријатељ. У Црној Гори људе стријељају као глинене голубове. О убиствима Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, па ево сад Саше Марковића нико ништа не саопштава сем да се за починиоцима интензивно трага.

Каква фарса! Све док не открију и не кажу ко су убице, за мене су кривци они. Борба полиције и инспектора се своди на то да хапсе ситне рибе. Као недавно четири млада фудбалера који су типовањем утакмица зарадили велики новац. Толики да су им у онако помпезној акцији хапшења пронашли 80 еура зараде. Али, на њих је најлакше било свалити оно о чему бруји сва Црна Гора. Њима треба уништити каријере да би се јавности приказао рат против мафије.

Грехота је хапсити и суспендовати ове момке, а помиловати оне који су у три утакмице примили двадесет пет голова. Зашто је предсједник ‘Сутјеске‘ напустио клуб? Које због тога хапшен? Нико! Зашто Дејан Савићевић није испитан о криминалу у црногорском фудбалу? Зашто не одговара за напад на новинара и ко зна колино намјештених утакмица?

Одговорности нема, само ако је неко дио хоботнице и ако ради за власт. Једино што се тражи је слијепа послушност и лојалност. Вјероватно и закон ћутања – омерта, по угледу на италијанске криминалце.

Стари су давно рекли: ‘Неће ни ово зло довијека’. И у праву су…

Али, ми сами морамо да покренемо процес… Радује акција и најаве Демократског фронта о организацији протеста. То је једино рјешење! Ко је побјегао, нека му је срећан пут. Ови који су остали и сви који мисле слободно морају улицом тражити правду. Морају се кидати пипци хоботнице и мора се раскринкати црногорска мафија. Морају се пронаћи убице свих невиних и часних људи! Морају одговарати за милионске пљачке и уништење радничке класе и фабрика!

Улицом су дошли, улицом ћемо их отјерати. А то можемо сви заједно, као један, само ако искрено вјерујемо и ако сви тежимо једном циљу – слободној Црној Гори.

Пише: Велимир Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: