Хоће да повампире Павелићеву НДХ цркву: Планира ли Домовински покрет нову асимилацију Срба у Хрватској?
1 min read
Масовно покрштавање Срба у Дубици
Павелићев план о асимилацији Срба и даље је актуелан, показала је кафанска „прослава“ православног Божића у режији странке Домовински покрет, чланице владајуће колаиције у Хрватској и удружења грађана Хрватски православни центар (ХПЦ) из Вуковара, који су на Божић најавили оснивање „Хрватске православне цркве“.
Они су се декларисали као настављачи Павелићеве идеје да „гркоисточњаке“ (како су називани Срби у НДХ, где је помињање српског имена било забрањено) „не треба силити да се покатоличе, јер је много важније да се они изјасне као Хрвати“. У јуну 1932. је са тим циљем основана непризната Хрватска православна црква као машинерија за промену идентитета и асимилацију Срба, што је једна од ставки из дефиниције појма геноцид.
Садашње странке из владајуће коалиције у Хрватској ревитализују исту идеју.
– Главни циљ нашег удружења је оснивање Хрватске православне цркве у року од пет година. У томе нас неће ништа поколебати – поручио је из ресторана „Камен“ у Дицму Предраг Мишић председник удружења ХПЦ и саборски посланик Домовинског покрета.
Ову најаву су бурно поздравили присутни министри и посланици из редова његове странке и Томо Медвед, потпредседник хрватске владе.
Хрватски премијер Андреј Пленковић био је у то време на божићном пријему Српског народног вијећа, а на новинарско питање шта мисли о најавама коалиционих партнера о оснивању „Хрватске православне цркве“, одговорио је да уопште не зна за њу. Милорад Пуповац, председник СНВ, оценио је најаву као неприхватљиву:
foto: Fejsbuk; Учесници скупа у Дицму на коме је најављено оснивање Хрватске православне цркве
– На то не гледам сигурно добро јер „Хрватска православна црква“ има страшну трагедију из времена Другог светског рата и Павелићевог усташког режима када је први пута формирана и када је служила за нечасне верске и политичке циљеве.
Мишић, иницијатор оснивања павелићевске цркве, узвратио је тврдњом да ће питање ХПЦ „решити 130-140 хиљада људи у Хрватској, од којих је 10.000 бранитеља. Они ће, рекао је, одлучити „хоћемо ли основати ХПЦ или нећемо, Пуповац сигурно неће, ни Пленковић“. На његову претећу изјаву се надовезао Стипо Млинарић, посланик Домовинског покрета, тврдњом да је Српска православна црква „у задњих сто година параполитичка организација“ која „проводи великосрпску политику“.
foto: Fejsbuk; Предраг Мишић (трећи с лева) са члановима Домовинског покрета у Дицму
Идеолози оправданости оснивања ХПЦ се позивају на резултате пописа из 2011. када се око 17.000 грађана Хрватске изјаснило као „Хрвати православци“, а 2021. се њихов број увећао на око 30.000 уз помоћ кампање „бранитеља“ из Домовинског покрета који су бројним билбордима и другим методима позивали православце да се изјасне као Хрвати. Ови аргументи подсећају на оправдавање оснивања Павелићеве ХПЦ која је наводно „спасавала“ од истребљења Србе који су с ножем под грлом мењали идентитет.
foto: Fejsbuk; Плакат Домовинског покрета који правослалвене Србе позива да се изјасне као Хрвати
Али, нису само Срби светосавци погођени кафанском „божићном посланицом“ Домовинског покрета, већ и Бугарин Александар Иванов, мада из сасвим другачијих разлога. Он тврди да је иницијатива Домовинског покрета бесмислена, јер је он већ обновио „Хрватску православну цркву“ и постао њен архиепископ. Усташки активиста Иво Матановић је 2013. довео Иванова из Бугарске и представио као свештеника који ће обновити павелићевску ХПЦ. Преваранти су се врло брзо разишли због свађе око новца. Матановић је рекао да ће сменити Иванова са места архиепископа и довести другог из Црне Горе, али овај је нашао моћније покровитеље и наставио да „чинодејствује“ без цркве, као шеф невладине организације.
foto: Fejsbuk; Лажни свештеник из Бугарске Александар Иванов
– Од Николаса, патријарха Европске православне цркве (ЕПЦ) са седиштем у Паризу, у децембру 2013. добио сам све документе за обнову ХПЦ као подружнице ЕПЦ и томос, указ којим се додељује аутокефалност ХПЦ – причао је Иванов у хрватским медијима.
foto: Fejsbuk; Грб лажне цркве са НДХ шаховницом
Проблем је што Европска православна црква не постоји. У Паризу је у то време постојало седиште крила Руске заграничне цркве, основане од свештенства које је из Русије побегло од бољшевичке револуције и које је за поглавара признавало цариградског патријарха. Тај егзархат се доцније вратио у окриље Московске патријаршије због расколничког деловања цариградског патријарха у Украјини, а ни егзархисти ни он никада нису потврдили наводе Иванова. Занимљиво је да је и Павелић за патријарха своје „Хрватске православне цркве“ 1942. поставио руског свештеномонаха Гермогена (Георгиј Иванович Максимов) који је 1924-1942. био члан синода Руске православне заграничне цркве са седиштем у Сремским Карловцима. У НДХ која је забранила чак и име српског народа он је заборавио на гостопримство Срба указано „белим Русима“ и прихватио је да буде поглавар Павелићеве цркве. Због тога је осуђен од стране суда Руске православне цркве, а због кршење права Српске патријаршије протеран је из Сабора Руске заграничне цркве уз забрану богослужења, а после ослобођења 1945. је осуђен и погубљен.
foto: Fejsbuk
Православни крст на шаховници
На „прослави“ Божића у Дицму била је истакнута застава Хрватског православног центра са православним крстом на шаховници истакнутој и на интернет презентацији овог удружења, коме је „приступ могућ само уколико славите оснутак Републике Хрватске, обиљежја ХОС, жртву домовинског рата, признање исте, поимање агресора, проливену крв бранитеља, Хрватске одбрамбене снаге…“
Извор: Новости
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
То је оно што одавно говорим, Хрватска историјска мисија није успостављање националне државе Хрвата. Уосталом да је то случај и да је погодовало интересима Беча, Пеште а и Ватикана не би чекали формирање злосрећне Краљевине Југославије већ би Хрвати имали неку своју државу још прије барем 300 година. Хрвати су као нација створени од поунијаћених српских рестлова да би били брана српству. Та њихова секундарна национална свијест исцрпљује се и поред формирања Републике Хрватске деведесетих година прошлог вијека. Разлог је јер та држава нема својег историјског утемељења и други још битнији јер се коначним историјским разлазом Срба и Хрвата удара брана даљем прозелитизму Ватикана на овим просторима. Али, Ватикан нема намјеру ту да стане и покушава да потисне православне Србе још даље на исток, по могућности док Хрвати не избију на бугарску границу, што заиста звучи сулудо, мада знајући Ватикан а и знајући Хрвате, све је могуће. Методе су преузимање и присвајање српске историје, српских владара, династија, битака, културног наслеђа па и саме православне вјере, на начин да Хрвати настоје да им то присвајање буде историјски аргумент преко којег полажу право на експанзивну политику. На удару су сада наравно Црна Гора, Херцеговина, Босна и дјелови Србије око Дрине до чак Косова. Та квази православна хрватска црква треба да омогући историјско присвајање српског културног наслеђа, а Хрвати и даље могу да буду инструмент Ватикана и Беча у сузбијању Срба, што је њихова како је већ речено историјска мисија. Отуда у новом хрватском таласу присвајање чак и оних културних добара као што је Мирославово Јеванђеље, манастир Дечани или учешће у Косовском боју. Ко не вјерује у ово нека провјери само на хрватској Википедији.