Хоће ли црногорски бранитељи који су били против резолуције о Јасеновцу осудити нови фестивал усташтва у Хрватској?
"Окићено" Цетиње, 8. септембар 2021; фото: Новости
Недавни инцидент у Задру, када је прије три дана пуна дворана узвикивала „за дом спремни“, величала Анта Павелића и славила усташке симболе уз пјесму „усташки се барјак вије“, поново је разоткрио дубоко укоријењене проблеме модерне хрватске стварности. Тај догађај није изазвао масовне осуде нити панику у јавном дискурсу Хрватске, али је зато у региону још једном покренуо питања о стандардима морала и селективној осјетљивости на историјске злочине.
С друге стране, у Црној Гори — земљи која је историјски српска, гдје се до недавно већина становништва изјашњавала као Срби — усвајање Резолуције о Јасеновцу, Дахау и Мутхаузену изазвало је оштре реакције одређених кругова. Иронија је у томе што су се поједини политичари и јавне личности више забринули због „нарушавања добрих односа“ са Хрватском, него због самог садржаја резолуције, чија је суштина осуда ужасних злочина над Србима, Јеврејима и Ромима.
Поставља се суштинско питање: ако је осуда фашистичких злочина спорна јер би могла наводно „увриједити“ сусједну државу, да ли ће исти ти критичари сада подићи глас против отвореног фашизма који се манифестује на спортским трибинама у Хрватској? Или је можда прихватљиво да се исти узвици, који су некада пратили страхоте и геноцид, данас третирају као дио „националног идентитета“?
Цинизам достиже врхунац када се схвати да је у Црној Гори, држави која је дала огроман допринос антифашистичкој борби, дио политичке сцене спреман више да брани „осјећања сусједа“ него истину о страдањима сопственог народа. Док се у Хрватској на спортским дешавањима слободно промовишу симболи једног од најмрачнијих поглавља историје, у Црној Гори се води дебата о томе да ли је осуда таквих злочина дипломатски „неприкладна“.
Да ли је онда проблем осудити усташтво, или је проблем то што некима и даље смета сама истина? Јер ако је осуда злочина спорна, али усташке пароле на спортским трибинама нису, онда се морамо запитати ко су ти који заиста угрожавају добре односе у региону — они који подсјећају на жртве или они који славе злочинце?
У времену када је ревизија историје постала нормализована пракса, и када се фашизам све чешће јавља у „прихватљивим“ облицима, ћутање о оваквим појавама је највећи облик саучесништва. А Црна Гора, са свим својим историјским тежинама и идентитетским борбама, мора одлучити да ли ће стајати уз истину или уз оне који би је најрадије гурнули под тепих — све у име „добросусједских односа“.
На крају, питање је: Да ли ће црногорски прваци који су „бранили“ дипломансти бонтон земље бунећи се због Резолуције, данас реаговати на скандалозно нецивилизацијско величање злочиначке прошлости модерне Хрватске?
Прочитајте ЈОШ:
Не може се у ЕУ, ако „признаш“ Јасеновац: Хрватска упутила Црној Гори документ пун уцена и притисака
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
,,crnogorski prvaci“, ko to bjehu crnogorski prvaci???
Zapamtite jednom za svagda u Hrvatskoj su bile Ustase a na danasnjem CT to su USRASE. Napadaju ucenike bogoslovije, imaju poseban pristup vjeri, najvise mrze Srbiju i sve zemlje koje su bile na pobjednickoj strani 1918 i 1945.
Neće
Ја бих се изненадио да пјевају ,,Сремте се спремте“ као што су знали за вријеме краљевине Југославије. Највећи усташки злочинци имају доста српске крви у себи, да не ређам сада. Најгоре усташе су Срби, као што су најгори муслимани исто Срби. Ко је паметан све му је јасно, ако је будала залуд прича. Вријеме да с Хрватима рашчистимо све што треба, на миран начин, а ако желе батине добиће их, јер их неће више бранити Њемци, Аустријанци, Французи и НАТО.
Лош вам је наслов.То су монтенегрински бранитељи- усташки.
Srpski problem je oduvijek bio neusklađen odnos prema Hrvatskoj. U Srbiji su prema Hrvatima ravnosušni ili ih nekako „poštuju“ (uz vrlo malo procenat onih koji mrze), dok su u Hrvatskoj ravnodušni ili doslovno mrze (poštovanja nema ni najmanje). I tu leži neka vrsta superiornosti HR nad SRB, u vjekovnoj mržnji koja je za rezultat htjela samo zemlju očišćenu od Srba i ništa više, dok su Srbi mislili da je suživot moguć. Isto bi se desilo i u nekim djelovima CG da im perjanici nisu na potjernicama.