Хоће ли Мило бити спасен пре “стрељања”?

Пише: Мирослав Паровић*

Постоји прича по којој је квислиншки управник Београда и шеф специјалне полиције у току Другог светског рата, Драги Јовановић преживео сопствено стрељање и наставио да у комунистичком режиму ради оно што је радио и за краљевину и за нацисте.

Према тој верзији приче Јовановић је 17.07.1946. заједно са другим осуђеницима поведен на губилиште, стављен у строј за стрељање где је био негде око средине. Својим очима је видео како је погубљено неколико осуђеника, а онда га је један од агената ОЗНЕ узео под руку и одвео са губилишта право у нови живот.

Да би ствари биле парадоксалне у комунистичком режиму Драги Јовановић је имао исти задатак као и раније, а то значи да је прогонио комунисте. Кажу да се дешавало чак и да је поједине људе три пута испитивао и то пре рата као комунистичке активисте у току рата као илегалце, а након рата као ибеовце. А можда најбољи опис овог човека дао је један гестаповац који га је означио као најбољег слугу свих режима који својом слатком понизношћу и препреденошћу уме да се учини омиљеним и неопходним.

Пратећи ситуацију у Црној Гори и то што је Мило Ђукановић чини ми се доведен пред амбис не могу да се отмем утиску да ће ипак на крају и по њега доћи нека рука која ће га одвући од те ивице и то у оном моменту када он себе већ буде видео како се суновраћује. Задатак који би од те руке спаса могао добити је да крене у тотални обрачун са Србијом, а то је нешто што Мило јако добро зна. Не треба заборавити да је током своје безмало тридесетогодишње владавине овај квислинг и слуга свих режима био прво лојални комуниста, па верни слуга Слободана Милошевића да би на крају ушао у службу НАТО пакта где је и данас. У свакој животној етапи је градио мрежу сарадника коју је обилно дотирао новцем стеченим у мафијашким пословима, па тако Мило на свом платном списку има и националисте и европејце и русофиле и англофиле и глумце и естраду и спортисте и новинаре и судије и тужиоце и полицајце и удбаше и наравно криминалце. И то све пре свега има у Србији!

Свестан да је лично угрожен Мило Ђукановић је сада јефтинији него икад и самим тим опаснији него икада до сада. Могу да замислим ситуацију у којој он креће да преко посредника улаже велики новац у политичку сцену Србије, а са циљем прављења дестабилизације унутрашњих прилика. Такође, могу да замислим и сутуацију у којој преко својих арапских веза креће да поткопава и онако климаве инвестиције у Србији што би опет изазвало озбиљне политичке потресе јер је власт у последњих седам година рекао бих доста наивно играла на карту економске сарадње са Уједињеним арапским емиратима. Није тешко претпоставити да Мило има могућност да веома утиче на криминалне кланове који делују у Србији, а чине их махом људи из Црне Горе и то неретко са легитимацијама њихове службе безбедности. Такође, опште је позната дубока и вишедеценијска веза коју Ђукановић има са власницима и уредницима скоро свих медија у Србији и то како оних наклоњених власти, тако и оних наклоњених опозицији.

Наравно, разне мере притиска на Србе у Црној Гори као и на Српску православну цркву могу значајно да утичу и на унутрашње прилике у Србији јер би се са правом очекивала реакција власти у правцу заштите нашег народа. А да ствар буде још сложенија, због појединих људи попут Владимира Бебе Поповића све што би Мило Ђукановић евентуално предузимао у Србији било би приказивано као његов договор са Вучићем чиме би рефлекс институција, али и народа био значајно умртвљен и тиме би држава била још рањивија.

Како ће ова година у Србији дефинитивно протећи у знаку завршнице преговора око Косова и Метохије, тако ће и евентуални ангажман Мила Ђукановића (па самим тим и његова даља судбина) зависити од тога шта ће власт (пре свега Вучић) на крају пресећи у односу на понуду која је недавно стигла из Сједињених америчких држава. Улога Мила Ђукановића ће бити (а мислим да већ и јесте) да „помогне“ Вучићу да окрене леђа Русији тиме што ће прихватити понуду из Вашингтона, а ако то не успе наставак приче ће бити рад на дестабилизацији Србије са циљем проналаска некога ко ће бити спреман да Србију без Космета отргне од Русије и уведе у НАТО.

Због свега овога иако се са једне стране искрено радујем када гледам Мила Ђукановића док се зноји и тресе као прут због проблема у којем се нашао када му је побегао главни банкар, Душко Кнежевић, опет са друге стране зебем јер знам колико је велика моћ деструкције коју има овај најдуговечнији владару Европи. Једина светла тачка у целој овој причи је та да је Драги Јовановић на крају ипак стрељан средином педесетих година јер је тада процењено да његова знања и вештине више никоме нису потребна тако да је сада на нама у Србији је да одбраном Космета уједно на делу покажемо да ни Мило више није користан па нека ти његови виде шта ће са њиме, а они су познати као милостиви.

Народни слободарски покрет

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: