Хоће ли Мило за мандатара Дритана по други пут с(т)авити у крило?
1 min readПише: др Момчило Д. Пејовић
Нико (по)сигурно не зна куда плови политички брод исте и већ једном (с)рушене старе парламентарне већине и по други пут оне „европске“ мањине, која због „бољитка грађана“ тобоже „преговара и договара“, а све (од)лажући коначан исход договора!
Истини за вољу, рекоше, „на правом су путу“ односно курсу, док је њихова олупина од брода још без компаса и кормилара, у вртлогу олујнога политичког невремена, које сами себи стварају таласајући га својим захтјевима, прохтјевима, жељама и калкулацијама ко ће већи дио политичкога колача (од)узети од онога са којим се (не)искрено (дого)варају!
А чују се, мада ријетки и политички искрени, гласови да је све то што чине (прего)варајући и (дого)варајући одвећ „лицемјерно, срамно (…), а недолазак (…) на састанак гест је неваспитања, политичког и личног“, јер још чврстог и коначног договора нема, а калкулације око подјела министарских фотеља и некаквих „политичких пакета“ и(з) сектора безбједности само се умножавају!
Наравно, све што су преговарали и договарали, штимали и ресетовали они га до темеља (с)руше! Будући мандатар им никако не одговара, јер би могао бити, гле чуда, „мушкарац или жена“ односно мушко или женско!? А може ли некако неко ко је средњега рода, безполан или двополан политички, наравно, по могућности?
А нема више, као политички активних кандидата, ни Титових пионира са црвеним марамама око врата и капицом плавом на глави с петокраком или омладинаца као најбољих првака, да СКОЈ-евски узму „слободна“ односно „њима припадајућа“ мјеста!
Претходни, Д. Абазовић, премијер им је био „никакав“, чак гори и од оног свога претходника, З. Кривокапића, иако им га нико није изабрао односно наметнуо, тако барем кажу, а посигурно је да и за то увелико политички (од)лажу!
Да тако није већ би изабрали онога кога су „договорили“!? Ма није (ли) и он, ваљда, из Д(Р)ПС-а или само њихов симпатизер био, као неколико министара, који рукама и ногама радише те помогаше да се сруши њихова „европска влада“ и они сами у њој! А некако и на једвите јаде су је формирали, да би послије нешто више од сто дана и њу исту једва дочекали и „зналачки“ срушили!
Њихов политички слоган је јединствен на политичкоме црногорском небу и служи им као покриће за све што се „договоре и потпишу“ као коалициони споразум: „Ништа није договорено докле се не договоримо“!? А тако чврст и коначан „договор“ им не траје много односно до прве изгледне прилике да прелете у онај други табор или г(л)асом својим да помогну „предсједнику свих грађана“!
Ма колико била „мудра политика“ и „на правом путу – курсу“ односно извјесни договори о коначном кандидату за будућег мандатара, то јест премијера, који ће саставити „нову 44. Владу“, ипак се, код свих политичких лидера и лидерских фићфирића јасно види и препознаје њихов политички и страначки (рук)опис са којим исписују прохтјеве и жеље своје личне, а донекле и партијске! О својим бирачима и грађанима не хају боље него да је ријеч о преклањскоме снијегу!
Ма колико, они као лидери и посланици, тако пливали наглашено додворнички, лично и упјешно или страначки полтронски и калкулантски њихова олупина од брода је једна расклиматана повећа барка што плута на отвореном мору политичкоме, а коју шибају вјетрови и разбијају таласи морски, без могућности да они који су на њој нађу спас или пошаљу позив С.О.С.!
У том свеукупном политичком додворништву нема им равна ни у региону! Калкулантском приступу за добијање односно намјештање што боље фотеље по „дубини и ширини“ или министарског ресора упао је својом вољом, политичким знањем и неискуством и бивши вицепремијер односно премијер, тек скоро срушене му „европске 43. Владе“, Дритан Абазовић, који онако тврдоглаво, пркосно и сада већ ратоборно одбија „понуде“ страначких лидера са листе будућих кандидата за премијера! Рекло би се да се само политички разуздано стрмоглавио пркосећи земљиној тежи, а (по)трајаће све до једне уре и то врло скорашње!
Просто да човјек не повјерује! Дојучерашњи тихи и смирени политичар, посланик и лидер УРА-ша сада има тако јаку политичку петљу да може „надгласавати“ све своје саговорнике односно предлагаче и рећи им „нећу потписати да Лекић буде премијер…“! За(с)кочио човјек и ставио тачку односно цементни блок на политичку кочницу, остављајући страначке лидере и парламентарце из „старе и срушене 42. Владе“ да раде шта хоће, па одлепршао за Вашингтон као да је то ту, одмах иза границе (про)европске му Црне Горе! А нико да се запита одакле или ко му даје толику политичку снагу и личну моћ?
Дакле, политичка перспектива, које он више нема, овога пута остала је сасвим далеко и позади његових политичких игара и залета о поновном доласку његовом за мандатара „нове европскије владе“, која ће „сигурно бити више европскија“ од претходне односно и оне његове!?
Чудна нека игра веома амбициозног политичког лидера, који нема неку велику политичку моћ, барем што се тиче бројности чланства у његовој партији, изузев што опет вјероватно мисли да ће његова четири гласа бити јача од преосталих 77 посланичких гласова. А, можда ми још не знамо ко стоји иза њега и чију политичку моћ он спроводи, те се тако понаша и узнаша!
Такође, политички је чудна и много загонетна подршка већине страначких лидера да Дритан Абазовић буде опет мандатар, одвише и његовихи осталих бројних савјетника, посланика и министара, који му додворнички пухају у леђа!
Не само да нема никакве логике, јер су двије владе у којима је био, једном као вицепремијер а други пут као премијер, већ срушене! Него, ван памети је да се таквом страначком лидеру по трећи пут да тако високо мјесто односно по други пут мјесто премијера!
Тако нешто, ипак, говори да се ради о неким политичким заврзламама, конструкцијама и инструкцијама са стране од моћних амбасада и држава!? А можда и оних које се очекују да услиједе чим се врати са кратког путешествија! Биће „наоружан“ подршком и доказима оних са којима је имао „конструктивне разговоре“ уз јаку политичку подршку других или трећих секретара, који су административно задужени за пријем гостију – високих политичара из Југозападне Европе и Балкана! Они су имали „одобрење“ да му дају политичку подршку или гаранцију да је „подобан и уједно прихватљив“ да буде нови – стари мандатар!
Наравно, тема његових разговора са високим политичким званичницима из „Бијеле куће“ била је усмјерена на јачање „европских интеграција Западнога Балкана и стабилности у региону, сузбијање криминала“ и тако даље!? А, као неће бити ни слова о будућем мандатару и саставу „нове европскије владе“! Зар треба у тако нешто повјеровати, а ни мало посумњати?
Откуд тако напрасан Дританов одлазак у Вашингтон, питање је за све учеснике „преговора и договора“ старе парламентарне већине да одгонетну енигму његовога путешествија?
Веома је блијед његов изговор да га у вођењу „преговора и договора“ могу кредибилно политички заступати његова два парламентарца, али само до оног нивоа када се не одлучује о будућем кандидату за мандатара „нове европскије 44. Владе“!
По повратку из Вашингтона и са џепом пуним инструкција Дритан ће, као премијер у техничкој влади, заузети много јаснији, оштрији и политички чвршћи став о томе „ко једино може бити будући мандатар односно премијер“! И ту ће бити крај цијелој политичкој циркусијади од церемоније „важних“ преговора, а „предсједнику свих грађана“ биће „(о)дријешене“ руке да (га) именује (за) мандатара!
Да ли ће све тако бити питање је велико, а наизглед је једноставно?! Тешко је прихватити чињеницу да ће некадашња политичка „битанга“ ставити пред свршен чин по други пут „предсједника свих грађана“ и да ће он прихватити објеручке такву Дританову „понуду односно замолницу“!
Знатно су се измијениле политичке прилике односно политичка коњуктура и позиција самога „предсједника свих грађана“ послије политичке сарадње са Дританом на рушењу 42. Владе, тако да условљавања више бити неће и нити може!
Овога пута „политички манипулант“ је добио шта је заслужио односно због чега је политички „задужио“ онога који га је већ једном примио и сјео у политичко лијево крило! Много је илузорно очекивати да још једном „предсједник свих грађана“ направи изнуђену грешку постављањем – именовањем Дритана за „новог – старог и европскијег мандатара“!
Сасвим јасну поруку политичку Мило је послао Дритану када га је изнова увриједио називајући га „политичким манипулантом“! Биће интересантан развој политичких игара између Дритана, који би да се поново дохвати премијерске фотеље, и Мила као „предсједника свих грађана, који га је већ два пута политички тешко увриједио!
Наравно, одлазак у Вашингтон на краћи службени боравак и(ли) договор био је Дританов провидан политички маневар и потез лични, којим хоће учврстити лоби за свој други мандат и понудити се односно увјерити „предсједника свих грађана“ да је он поновно „одлучан и способан“ да формира „нову европскију 44. Владу“ на чијем би челу хтио бити.!? Такав политички потез јесте прозиран и крајње снисходљив, али је њему прагматичан и даје му могућност новог креирања политичке сцене за потребе политичких моћника и играча који су изван Црне Горе!
„Предсједнику свих грађана“ таква политика надобудног политичара и калкуланта ни најмање не смета, ни лично а ни политички! Напротив, даје му могућност потпуне рехабилитације политичке на новим парламентарним изборима, који ће бити онда када за њих он сам процијени да је спреман!
Са повратком Дритана из САД-а односно Вашингтона биће много јаснија „политичка реалност“ црногорска, барем што се тиче „новог – старог“ премијера уз сагласност страних политичких моћника, који ће уједно том подршком омогућити „предсједнику свих грађана“ политички повратак односно продужетак трајања његове власти-режима за још пар година или цијели мандат премијерски по завршетку предсједничког!?
Тако нешто је сасвим логично и реално очекивати, барем судећи по ономе што се сада дешава на политичкој пизорници црногорској. Д(Р)ПС-ови политички сателити опет че бити активирани на многим министарским позицијама, а премијер ће бити коначно задовољан са „новим“ мандатом најмање до прољећа а онда опет уз помоћ Д(Р)ПС-оваца може се надати мјесту амбасадора у САД-у, што је извјесно и политички сасвим оправдано као циљ!? И почетак нове дипломатске каријере за политичке игре и потребе страних моћника. Дакле, то би била калкулација Дританова, макар што се тиче његове политичке каријере! Да ли ће је остварити велико је питање, јер је много противничких ногу од његових парламентараца и осталих политичара, које ће га саплитати на сваком кораку?
Да ли ће политички сценариј ићи наведеном путањом, која се да лако уочити или ће ићи мало дужом путањом сасвим је свеједно. Дритан је одабрао свој будући политички позив и одрадио је све политичке задатке сходно договорима са стране и уз подршку „предсједника свих грађана“ који га је много задужио за напредовање на политичкој хијерархји, а све у духу „зајам за враћање“!
Неким политичарима увреде на личној разини много не сметају и сасвим их лако заборављају или бришу сходно личним интересима и каријери, коју неко од њих жели остварити, а пружа му се таква могућност!
Дритан као бивши вицепремијер и премијер убрзо је схватио игру великих и моћних играча политичара из сјенке односно иза завјеса! Изабрао је оно што му лично годи, јер политика је и онако „вјештина могућег“ односно „политика је курва“!? А ко то не зна или неће да схвати или прихвати онда је политички добро надрљао! Не желећи да политички, а ни лично, надрља прихватио се прагматичног и себи уносног каријерног, унапријед зацртаног, задатка!
Дритана за премијера, овога пута, Мило неће на „бјанко чеку“ именовати односно ставити свој потпис!
Дритан или Мило питање је велико? Један од њих двојице сигуран је политички губитник на сљедећим парламентарним изборима, ма шта год да се буде дешавало током преговора и договора старе парламентаре већине и европске мајине!
А да ли ће се понекада у црногорској Скупштини чути узвици или скандирања попут: „лопове, лопове“, „браво, кретени“, „теби, битанго“, то и није више толико много „интересантно“, јер је већ све виђено на политичкој позорници црногорској, па нема се шта више ни понудити грађанима Горе Црне!
Прочитајте ЈОШ:
Амерички Пољак који претендује да буде „нови Бжежински“ написао „Водич за распад Русије“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
DRITAN je potpisao Temeljni ugovor koji, kako reče kandidat za sudiju Ustavnog suda, više ne može biti poništen i zato srbi treba da ga podrže, a oni što nose crvene zastave na reveru i ne moraju“’ pa nek bude šta bude.
Огромну одговорност за успон Абазовића до небеских висина сносе људи који су одлучили да управо он буде тај са ким ће се завршити ствар око Темељног уговора. То је узвисило Дритана, а уз то је у живот вратило и Мила. Њих двојица су тачно знали шта раде и каква им је рачуница, а када своју власт буду овјерили и потврдили, онај уговор ће згужвати и бачити, као да га није ни било.
Milo je davno najavio obaranje temeljnog ugovora pred sudom a kakvi su nam sudovi možda će mu i uspjeti pa će Dritan reći – eto ja potpisah no sud je preči, ajmo sve iznova. I tako u krug, od Mila do Dritana i ponovo natrag.