Хоћемо ли на фирцик

Пише: Бећир Вуковић

Нема фирцика без зими у Брдима. Вјерујте ми на ријеч, одличан сам фирцикаш. За све вам треба некакав дар, па и за фирцик. И отац ми је играо креативно, имао је сјајне ударе, знао да ризикује, импровизује, замути ствари да не знате гдје сједите. Није згорега ни гледати фирцик. Прво се гледа како играју фирцикаши, па кад нема ко, нако баба, ето, можеш и ти сјести за тавулин. Прави играч фирцика никад се не отвара Ашем; тек преко руке баци, лишу. Прави играч крије карте: не да их не видиш, него да не осјетиш шта имам. Нико не зна гдје је десетка купа, али, прави играч, баш њоме узима ултину. Подиграјте лишом. Некаквом лишицом, ето, тако.

И ДК (Душко Кнежевић), подиграо је лишом – Мигом. Кад је смишљао како ће се отворити у овој судбоносној партији фирцика (а која ће се играти, и играти цијелу ноћ, и цијели дан, и опет ноћ и дан, и тако три дана и три ноћи), подиграо је маестрално. Фирцик је фантастичан. Има војски и војски које воле картање. Ја волим ону која је вољела фирцик. Ишао сам у Међупоточје на фирцик код ђеда Мијаила по копнини, а враћао се по снијегу до појаса.

ДК се отворио лишицом. Испипава гдје је десетка. Пиполи, еда ли је ђе. Ако лиша прође а нема ни Аша динара, ни десетке динара, ни попа динара, онда подиграј другом картом, рецимо фанатом мача. Миго, лишица динара, већ је одрадила доста. Пошто се игра у паре, а пара не смије да фали, Газда је баш Мига оправио за паре. Трчи, колико те ноге носе, узајми, али, реци му – нећемо враћати. Можда сам у првој руци већ ишћилио ђе је десетка динара. Мој саиграч, зна да играм испод Аша: са џамаданом, ускрекну се у столици. Десетка је код њега. Фанат мача је на тавулину. Ђед Мијаило проциједи кро сиједе бркове: је ли то жандар, а…? Испрати га ђеде. Нећемо, тога, ноћас никуд пратитти. Нема пртине.

ДК је и другу руку подиграо лишом. Деветком крста. Ко, вели, Богојављенске су ноћи, па нека крене наопослу. Лијепо презиме Милошевић. Могу ли Милошевићи бити лише. Гледајући из моје опсерваторије, не могу. Али, што бих се баш ја изјашњавао о овдашњим моралним кординатама. Пушти друге, други боље знају, нека те ту. Ионако, овдје више нема никаквог система, сем једног који се распада попут куле од карата. У ова времена свуда се могу наћи лише. Нема братства без лиша, богме, мало је и куће ђе нема лише. Прва и друга рука код правих фирцикаша не значи ништа. Уватио што или не уватио, никакве штете. Колико си уватио. Пи, ништа. Ко је имао двадест крста. Има ли је ђе. Лагано се затежу нерви, нема намигивања ни кашљуцања, нема пувања, ни облизивања. Останите на одстојању. Смркнута чела. Пред зору се мрзне. Ђеде, на колико си гради претрго ракију. У, грома. Нема сјевера без грома.

На ред ће доћи и ноћне љепотице, даме купа и даме динара, ту ће се мало заватрити. Раучунајте, да ће се и у овој партији ДК, играној по вилама око светог Стефана, запалити покоји фењер. Што се тиче извјесних дама и најстаријег заната, фењери никад неће изаћи из моде. Гледо сам и у центру Париза, уску уличицу окићени црвеним фењерима. У оваквим системима попут овдашњег, игре се играју и са живим фигурама. И кад су у питању игре карата, па макар био то и „превазиђени“ фирцик, умјесто жандара и даме, играју живи полицајци и пијане и дрогиране љепотице ноћи. Осјећам, стари сам фирцикаш, да ће баш следећу руку ДК отворити дамом. Загрмјеће и народњак: Радо, Радмила, шта си самном учињела. Шушка се шушка, да ја волим Душка, шушка се шушка… Никад ми неће бити јасно, како се новокомпоновани пјесник није сјетио да напише пјесму како Душко воли Душку. То је рима и по. Могла би се и уз гусле пјевати. Ако се није написала и пјевала, ваистину, написаће неко кад тад, и одјекнуће уз струне гусала епска постмодерна пјесма о Душку и, Душки.

На телевизији Душко Дугоушко на сличугама изводи пируете и враголије, а ђед Мијаило загрмје: истули тога ђавола. Проби главу. Шта је на тавулину. Ђевојка купа, ђеде. Притисни је.

Али, то је ништа. Тек кад ДК на тавулин тресете Аша динара, настаће земљотрес. Тек кад ДК пласира какву виртуалност, кад се чује глас Аша динара са тавулина, знаћеш да си добио партију. Каква виртуалност, такав и фирцик. Виђу, ђаво је однио шалу. Са стола чујете вапај Аша динара.

Тек, кад чујем глас Газдин, знаћу да си побиједио..!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: