ХОРОР барске болнице – Баранка тврди: Отац ми је лежао у полукоми без респиратора

Тијана Крута из Бара, кћерка Горана Круте (48), који је недавно преминуо од короне у ковид болници у Бару, тврди да су их љекари о његовом стању од почетка лијечења оскудно и непрофесионално обавјештавали.

“Потребни су нам непристрасни доктори, који ће свој посао радити савјесно и одговорно, а нама Баранима вратити вјеру у медицинско особље и побједу против корона вируса. У периоду када смо као породица у невјерици, шоку од претрпљеног губитка, јер смо у седам дана изгубили и бабу, очеву мајку, нисам ни сањала да постоје људи који над нашим болом налазе медијски простор да говоре о својој струци, управо тако показавши своју етику”, истиче Крута за Дан.

Она каже да што се тиче инцидента у болници, породица није покушала насилно дауђе.

“Чланови породице су већ били унутра и прошавши кроз интензивну његу дошли смо до сазнања да ми отац, са којим сам се дописивала два сата раније, лежи у мрачној соби, сам и без респиратора, због којег смо и дошли, јер нас је др Вучетић преко мог стрица обавијестила да се стање “необјашњиво погоршано”, да дођемо јер је стављен на респиратор. Последња информација коју смо имале од нашег Горана је да се осјећа боље”, прича Тијана.

Како каже, у соби у којој је боравио, њен отац је лежао у полукоми, није било респиратора.

“Др Вучетић, која одговорно тврди да је била у комуникацији с породицом, тада је нестала са свог радног мјеста. Претпостављам да је имала хитнијих обавеза од нашег животно угроженог Горана. Покушала сам да је назовем барем 10 пута, да би се на крају на њен телефон јавила нека од медицинских сестара тврдећи да је “докторка оставила телефон и не може доћи у ковид болницу”. Шефица ковида не може доћи на своје радно мјесто. Ето, толико о ефикасној комуникацији са породицом. Докторка која га је лијечила није потписала посмртно писмо”, тврди ТијанаКрута.

Поручује да не улази у стручност, већ да говори о одсуству емпатије и људскости.

“Говорим и о гордости и немогућности да се призна недостатак струке и компетентности. Није срамота признати да је Горан био тежак случај, срамота и гријех је лагати и њега и породицу. У моментима нашег очаја и преклињања да се тата пребаци у КЦЦГ, из страха, а и мишљења да му у Бару није пружена најбоља брига, у коју су се клели, речено нам је да можемо да га водимо одмах ако ми сами обезбиједимо љекара који ће га примити на лијечење, као и кревет у КЦЦГ. Коначно, кад сам нашла начин, челници барске болнице нам саопштавају да не би поднио пут. Моја мајка у неописивом страху пита и моли у више наврата да пође у татину собу и врати нам се са неком информацијом. Нју у томе прекида полиција. Онда се неко пита зашто смо били ван себе. Доведени смо на ивицу очаја”, огорчена је Тијана.

Докторка Светлана Вучетић подсјећа да је болницу, као и све остале ковид болнице у Црној Гори, на почетку епидемије посјетила Комисија СЗО и утврдила да болница просторно, кадровски и технички испуњава све потребне медицинске услове за лијечење болесника за вријеме пандемије изазване вирусом САРС-КоВ 2.

“Правилником о систематизацији радних мјеста ниједна општа болница у Црној Гори нема систематизовано радно мјесто пнеумофтизиолога. С тим у вези по савјету горе наведене комисије, формиран је медицински конзилијум за рад у ковид центру, који чине др Светлана Вучетић, мр др Миодраг Станковић, мр др Бранко Раичевић и др Зоран Војиновић. Свим породицама које су изгубиле своје најмилије у немилосрдној и неравноправној борби са овим вирусом, која не бира ни пол, ни године, ни образовање, него тражи слабе тачке у организму, изазивајући обољење, не једног органа него цијелог организма, посебно код болесника са коморбидитетима (дијабетес, гојазност, кардиоваскуларне и плућне болести, имунодефицијентна стања, малигнитети…) изражавамо саучешће и саосјећамо са њима”, каже докторка Вучетић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: