Хорор права у име Господара
1 min read
Синђелић и Ђукановић
Пише: Теодосије
Откад постоји људски поредак па до данашњих дана било је тешко, можда и немогуће избјећи да се институције не сусретну са неистином – да се њом послуже или да је, као у идеолошким друштвима, континуирано користе.
Платон је у својој државној утопији писао да државник има право на лаж уколико је она ,,у интересу државе“. Управо на том темељу је настала цивилизацијска разлика између два типа друштва – оног одговорног, спремног да призна свој пропуст и преузме конкретну одговорност за такво (не)чињење у интересу свих грађана и оног неодговорног – гдје се таква могућност по сваку цијену искључује ако на било који начин не служи вољи Владаоца и приватним интересима владајуће мањине.
Други тип друштва је своју регионалну савршеност у данашњем свијету постигао нигдје друго него у земљи чланици евроатланских интеграција – како се сопственој приватној творевини и заробљеној држави обраћају њени званичници и неки пролазни бриселски администратори.
Последњи и најсликовитији примјер нововјековне интерпретације старе приче Стјепана Митрова Љубише ,,Ако лаже коза не лаже рог“ дешава се са чувеним свједоком Синђелићем у процесу тзв. државног удара, у којем држава (боље рећи – неконтролисани појединци у њено име) након више година признаје да је лагала и да још увијек не зна ко је заправо био свједок у том контраверзном хорору права.
Шта нам открива овај примјер отворен у поступку суицидног повратка наведеног свједока Црну Гору и још брже одлуке земље (од које тражи склониште као награду за сарадњу) да га што прије испоручи Хрватској због тешког кривичног дјела убиства за које је и правоснажно осуђен?!
Виши суд је изјаву и ,,доказе“ једног незнанца и свједока – сада са другим именом, присвојио као темељне, па се лако може помислити да му их је управо неко из правусудне власти и ставио на разпологање. Овај примјер у потпуности илуструје зашто се не може вјеровати Господару правосуђа и зашто је оваква држава у функцији његових личних интереса много више од било какве идеалистичке владавине права.
Прво, одлуком Вишег суда о изручењу држава признаје да свједок у процесу тзв. државног удара није Александар Синђелић, како су они исти тврдили, већ да је његово пуно име и презиме Саша Синђелић, чиме су обманули јавност, заваравали је и супротно начелу одговорности – према њој се односили на недопустиво понижавајући начин.
Друго, овим се оправдано изражава сумња у вјеродостојност и свих осталих радњи суда кад ни тако просту радњу идентификације не могу да спроведу до краја, чак ни поред свих модерних, правних и форензичких техника које су им расположиве.
Треће, све ово открива да унутар саме дубоке правне државе постоји сукоб између различитих органа закона, а он може бити производ недостатка знања, могуће и недостатка координације различитих правосудних нивоа у поступку скривања идентитета дотичне личности. Тако је првобитно код СДТ-а он Саша Синђелић, а код Вишег суда исти човјек је Александар Синђелић.
Четврто, исти суд, истог човјек (или он није исти, већ имамо два – једног Александра и другог Сашу, чија је физичка истост неупитна) у једном процесу службено назива Александром, а у другом га ословљава именом Саша, што отвара банално питање: Кад Виши суд говори истину – у првом или другом случају или је на истину заборавио зарад виших интереса?!
Пето, овим је отворена онтолошка сумња у истинољубивост црногорских судова (иако је истина њихова законска дужност) и створен непремостиви губитик повјерења у њихову легитимност, јер они не служе истини већ политичким потребама владајуће мањине.
У овом тренутку отвара се логично питање да ли је све ипак само ствар нехата и површности без свјесног наума или организовано дјеловање криминалне групе унутар правосуђа у циљу заташкавања истине како би се сакрио досије Синђелића и правна и лаичка јавност била остављена без могућности да се упозна са пуним идентитетом свједока.
А свједока, осим његовог имена, чине и његова дјела, стога правоснажна пресуда за чин убиства не би афирмисала ауторитет његовог исказа већ би га у потпуности дисквалификовала. Тога је био свјестан и суд због чега се и опредијелио за овакво противправно чињење.
Уколико су им околности биле познате у тренутку изрицања пресуде за тзв. државни удар, као и сада током процеса изручења Хрватској, за очекивати је да демократска јавност покрене питање одговорности за свјесно прикривање истине, јер тако нешто неће покренути они који државу и грађане држе заробљене и у функцији својих интереса.
Прочитајте још:
Како су Пажин, Катнић и Виши суд покушали да сакрију Синђелићев идентитет – улога Хрватске
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Branka, vidim da si dobila par minusa, mada ne vidim jednu jedinu gresku u tvom komentaru. Ali uvjek ima onih kojima je istina teze svarljiva. Crnu Goru dobro poznajem i magarac bi je naucio poslije 15 magarecih generacija, a ne covjek poslije 15 ljudskih. Toliki su, otprilike rodoslovi po CG plus minus par generacija. I to , naravno sve srpski, osim ove posljednje Mosove i Djilasove kopiladi. No dovoljno je znati kakva je (CG) od 45 do sada, sto ce reci od Tita do Mila, pa se moze i predvidjeti kakva ce biti poslije Mila. Ja je dobro pamtim kao pravosudnu jazbinu prije Mila, za vrijeme Mila i znam da ce takva biti i poslije Mila. Jednostavno, to je zato sto je onih 35% koje pominjes i kojima se divim, jer ih sav progon, lazi, apartheid, manipulacije ne mogu pomjeriti ni milimetar, nazalost premalo!
Хвала Ти. Много, и преко више сам ја минуса у животу добила из разлога који помињеш, али они не могу да избришу чињеницу да смо, на жалост, обоје у праву. Ништа боље није ни код нас у Србији , иста смо ми прича.
ХРИСТОС ЈЕ ОСУЂЕМ КРШЕЊЕМ И ЈЕВРЕЈСКОГ И РИМСКОГ ЗАКОНИКА. ЗАТО ЈЕ КРШЕЊЕ ЗАКОНА УВОД У ПРОПАСТ, У СВАКОЈ ПРИЛИЦИ И НА СВАКОМ МЕСТУ! Стравичне су последица трогодишње агенде представника највиших државних органа власти Црне и Србије, администрације САД и ЕУ поводом афере“Државни удар“. Њиховим безумним и неистинитим изјавама у циљу стварања атмосфере ЛИНЧА и прејудицирања исхода монтираног политичког судског поступка поводом ове фарсе , придружио се велик број грађана обе државе до те мере да су ме пресретали и највулгарнијим увредама и претњама нападали у центру Подгорице, у Биочи,на порталима, често ме не примајући у аутобуски превоз до манастира. Ван сваке је сумње да је и након осамдесет година на сцени “сумрак разума”, само сада у софистициранијем, а самим тим перфиднијем и подмуклијем облику. Ова афера запечаћена осуђујућим пресудама невиним људима, шаље поруку : “ ЦРНА ГОРА ЈЕ МИЛО ЂУКАНОВИЋ ”. Она одражава менталитет народа као предиспозицију кључне промене власти до које је дошло 45.године и 2006.г. и која без прекида траје до данашњег дана. Пуних осамдесет година се војници режима заклињу Вођи, и њему су безусловно одани. ЉУДСКИ ЖИВОТ ЗА ЊИХ НИШТА НЕ ЗНАЧИ ЈЕР ЦИЉ ОПРАВДАВА СРЕДСТВО. Мило Ђукановић, као и његов предходник Броз, има потпуну власт у Црној Гори, неспутану било каквим уставним ограничењима. Овај монтирани политички процес и првостепено донета пресуда указују на ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ЂУКАНОВИЋА , КОЈОМ НЕПРИКОСНОВЕНО ВЛАДА, НА ПОТПУНИ СКЛАД ИЗМЕЂУ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ И ЂУКАНОВИЋА. Стварањем независне државе Црне Горе легитимизовала се промена само у имену лидера , али не и у његовој политичкој моћи која се десила и она је јасно показала тај идентитет : ЂУКАНОВИЋ ЗА ЦРНУ ГОРУ-ЦЕЛА ЦРНА ГОРА ЗА ЂУКАНОВИЋА.
Упркос томе да до трећине бирача не гласа за Ђукановића, ова афера “Државни удар” и крајње БЕЗДУШАН и НЕЧОВЕЧАН однос већине према страдању невиних људи КОЈИ СУ ЧИТАВУ ДЕЦЕНИЈУ ОД СВОЈИХ УСТА ОДВАЈАЛИ ЗА ОБНОВУ ЦРНЕ ГОРЕ, показује да лична популарност према Милу Ђукановићу и Душку Марковићу превазилази популарност самог режима, а још много више популарност самог ДПС-а. Све те афере о којима медији непрекидно трубе и којима се критикује толерисање корупције и луксузног животног стила политичке олигархије и партијских главешина у време када већина грађана живи на граници егзистенцијалног минимума , само је ЉУБОМОРА и ЗАВИСТ, потајна жеља да се буде НА ВОЂИНОМ МЕСТУ И ДА СЕ ЖИВИ ЊЕГОВИМ ЖИВОТОМ. То свакако није знак да ЉУБАВ према Вођи пролази кроз кризу.Било је довољно да се на свадби премијера Марковића отпева по која четничка и да на скупу у Пољској Ђукановић као “покојнике” помене Русију и Србију, па да НАРОД ПАДНЕ У ТРАНС од одушевљења љубав према својим лидерима, а да се тамничења невиних људи, сиромаштво, незапосленост, ниске плате, уклањање Срба и напад државе на СПЦ, забораве у еуфорији која је настала. Ти “спектакуларни” догађаји сасвим су оголели не само уверљиву калкулацију Ђукановића, већ сву мизерију једног народа у коме су у преко 50% “ВЕРНИЦИ МИЛА ЂУКАНОВИЋА.” Да ли је проблем Ђукановић – НАРАВНО ДА НИЈЕ. Сем часних појединаца, проблем су народ и његова „елита“ који се једном речју нису оградили од позива на линч „“Crkni četnikušo, Crkni, odnosno skapaj od gladi bagro smrdljiva četnička – koljačka, zajedno sa svima onima koji su došli sa tobom….“ Из тог и таквог народа је поникао Мило Ђукановић и он не може бити другачији, те се не треба чудити што готово три деценије опстаје на власти на темељу мантре: ВРАТИО САМ ЦРНУ ГОРУ КОЈУ СУ НАМ ОТЕЛИ СРБИЈАНЦИ 1918. Ради се о народу који је и даље спреман на ЛИНЧ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА, НА ЈЕДАН МИГ ГОСПОДАРА. И ТО ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ ПОРАЖАВАЈУЋЕ.
Ko jos ovakvu tvorevinu smatra drzavom?
Ima ih Milose ima,eto juce kazu 40 000(tisuca) u drzavnoj upravi,pa njihovi clanovi porodice,pa koliko ima prirodno rodjenih i neznaveni budala ,nije ta cifra mala,a ta cifra aminuje ludaka.Nikada sirtoinja raja nije izvela neku pobunu,netreba se na njih obazirati sto ih vise zaposljava radi glasova to je ovoj kurvinskoj drzvi blize kraj.Zato nek ih svi u DPS i svi da rade kod drzave,najbolji recept da sto prije propadne.
Zato za sledece izbore sto vise novih radnih mjesta u drazvnoj upravi,narvno sa ovih univerzteta po ledinama Montegra!
Ko jos ovakvu tvorevinu smatra drzavom?
Ovo je samo jedan u nizu dokaza o beskrupuloznosti i spremnosti na svako zlo mafijaskog rezima u Crnoj na celu sa ovim buzdovanom.
Za ovih trideset godina bezbroj je primera i dokaza, ali nema odgovarajuce reakcije.
Мило-Господар, господари и може му се.
2000 године се срео са Сорошем, и добио упуства шта да тражи и ради, и подршку он оних који владају свијетом. Та група не воли Русе, Србе, Православље и уопште хришћанство.
Сматрају да је свијет пренасељен, и да су они изабрани да смање број народа на разне начине.
Посебно им се свиђа уништавање Словена, па су организовали неколико великих ратова, комунизам, и друге невоље за Словене, посебно за Православне.
Зато СРБИ У Црној Гори, паметно и опрезно!
Изазивају вас на разне начине, и кад се побуните, онда ће СЛОЖНО СВИ НА ВАС!
СРПСКИ ЈЕЗИК, ЋИРИЛИЦА, ЦРКВА, СИЊАЈЕВИНА, ПРАВА СРБА, итд.
Морате МУДРО и пажљиво да се спремате за будуће невоље.
НЕ ИЗАЗИВАЈТЕ!!!
НЕ НАСЈЕДАЈТЕ НА ПРОВОКАЦИЈЕ!
Провокатору, препадаш нас? Ако ниси провокатор онда си будала, евентуално девојчица. Кога ти учиш да ћути и трпи. Србе бре! Србе који се нису бојали ниједне силе, а не ове шаке фукара. Ми чекамо вођу, такви смо. Кад се вођа појави за шест мјесеци ће ово да се нормализује, истина уз неке губитке, али кад их нисмо имали!?