ХРА: Црној Гори хитно потребна стратегија за борбу против говора мржње

Данас се широм свијета обиљежава Међународни дан сјећања на жртве Холокауста – тачно прије 77 година је дошло до ослобођења 7.500 затвореника из Аушвица, једног од стравичних концентрационих логора нацистичке Њемачке, који се налазио на територији окупиране Пољске.

Акција за људска права (ХРА) одаје почаст свим жртвама нацистичког терора и подсјећа да је Холокауст потекао из лажи о супериорности једног народа над другима, а како су казали, та предрасуда је из говора мржње прерасла у дискриминаторне законе, а онда у систематско убијање милиона Јевреја, Рома, Словена, особа с инвалидитетом, политичких неистомишљеника и хомосексуалаца у концентрационим логорима и другим затворима.

– Као и тада, тако и данас, мржња, саможивост, негативни стереотипи и подјеле воде у кршење људских права и пропаст људских живота и заједница – оцијенили су они и истакли да слобода изражавања, која је од суштинске важности за демократски политички процес и развој сваког људског бића, ограничена је управо ширењем идеја којима се промовишу расизам и фашистичке идеологије, које негирају Холокауст и друге ратне злочине и које подстичу мржњу и дискриминацију.

У ХРА су оцијенили да у Црној Гори, „као и у нашем напаћеном региону, говор мржње нажалост буја, са све драстичнијим порукама попут “убиј”, “закољи”, и јавним исцртавањем и кукастих крстова„.

– Иако и Устав и закони обавезују Црну Гору да кажњава подстицање мржње и нетрпељивости по било ком основу, то се не чини досљедно. Прије него постане прекасно, позивамо на усвајање државне стратегије за борбу против говора мржње, имајући у виду да су фашизам, расизам, антисемитизам и хомофобија довели до масовних нацистичких злочина који су разорили свијет, и да је говор мржње итекако допринио крвавом распаду Југославије. Неопходно је путем школства, јавног информисања и одговорног бављења политиком, промовисати цивилизацијска достигнућа усмјерена против мржње и уништавања, заснована на поштовању људских права и учењу на грешкама из прошлости, да их не бисмо поновили – наводе из ХРА.

Како су казали, Црна Гора је једна од ријетких држава у Европи на чијој територији није било ни једног концентрационог или сабирног логора из кога су Јевреји слати у логоре смрти.

– Међутим, подаци Јеврејске заједнице у Црној Гори показују да је од септембра 1943. до фебруара 1944. године, када је Њемачка након капитулације Италије окупирала Црну Гору, Гестапо идентификовао већи број Јевреја који су остали у Црној Гори. Већина их је у више мањих скупина одведена прво у логор на Сајмишту, у Београду, а одатле у друге логоре гдје су доживјели исту судбину као и остали. Према подацима Јеврејске заједнице, након Другог свјетског рата у Црној Гори је остао мали број Јевреја, њихов тачан број се ни данас не зна – додају они.

Холокауст на грчком значи “потпуно спаљен”, а Шоа на хебрејском значи “велико страдање” или “велика несрећа”, а како наводе из ХРА, оба израза означавају систематски државни прогон и геноцид над Јеврејима и другим етничким, вјерским и политичким групама људи које су нацистичка Њемачка и њени савезници спровели током Другог свјетског рата.

Они додају и да се процјењује да је у Холокаусту убијено између девет и једанаест, те да неке процјене иду чак и до 26 милиона људи, а страдало је највише Јевреја – око 6 милиона.

– Генерална скупштина УН је 2005. године донијела резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста 27. јануара сваке године. Резолуција апелује на све чланице УН да поштују сјећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји Холокауста, чиме се показује одлучност у спрјечавању геноцида у будућности – закључили су из ХРА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: